Псалми 104

1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!