Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Andriaño t’Iehovà, ry troko; ry Iehovà Andrianañahareko, jabahinake irehe, asiñe naho volonahetse ro misaroñ’ azo,
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
ihemiholonkon-kazavañe hoe sarimbo; velare’o hoe tèmetse o likerañeo.
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Ampandrè’e an-drano ao o faham-batsa’eo, anoe’e sarete’e o rahoñeo, draidraite’e añ’ ela’ o tiokeo.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Anoe’e ira’e o tiokeo, mpitoro’e o afo mibelañeo.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Naore’e amo faha’eo ty tane toy, soa tsy hasiotse nainai’e donia.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Siniki’o hoe saroñe i lalekey; nijohañe ambone’ o vohitseo ty rano;
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
Nibioñe iereo te trinevo’o, nibororoñe mb’eo ami’ty fivolan’ ampi’o;
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
Nionjoñe o vohitseo, nilempotse o vavataneo, mb’amo toetse tinendre’o ho a iareoo
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Jinado’o efetse tsy hililara’e; tsy mone hibalike hañàmpo ty tane toy.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Añirahe’e rano migoangoañe o goledoñeo; mikararak’ añivo’ o vohitseo;
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
ampinome’ iereo rano o bibin-kivoke iabio; afa-karan-drano o borìke lìio.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Mimoneñe añ’olo’ iereo eo o voron-dikerañeo; mivolañe an-tsinga-katae ey.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Tondraha’e hirik’amo efe’e amboneo o vohitseo; mahaeneñe ty tane toy o vokam-pitoloña’eo.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Ampitiria’e ahetse o añombeo, vaho añañe, vale’ ty fitoloña’ ondatio, hampahavokare’e haneñe ty tane,
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
naho divay hampifale ty arofo’ ondaty, naho solike hañamendo ty lahara’e, vaho mahakama hahavaño ty arofo’e.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Enen-drano o hatae’ Iehovào, o mendorave’ i Lebanone nambolè’eo,
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
ama’e ao ro anoa’ o voroñeo traño; naho ty fañaoke, anakao ty akiba’e.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
Ho a o ose lì-o o vohitse aboo; fiampiram-panaloke o tevañeo.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Nanoe’e fifotoañañe i volañey; apota’ i àndroy ty toem-pitsofora’e.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Tinendre’o i ieñey, mivotrake te haleñe ty fitingatingàña’ ze hene biby añ’ala ao.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
Mitreñe, mitsatsa hena o liona tora’eo, mipay ty hane’e aman’ Añahare.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
Ie manjirike i àndroy, mipoliotse iereo vaho mandre an-dakato’e ao.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Miavotse mb’am-pitoloña’e mb’eo ondatio, ampara’ te haleñe.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
O ry Iehovà, akore ty hamaro’ o fitoloña’oo! kila nanoe’o an-kihitse; manitsike ty tane toy o vara’oo.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Indroke i riakey, jabajaba mihenehene, ifamorohotam-biby tsy hay iaheñe— ty kede naho ty bey.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
Ama’e ty ionjonan-dakam-bey, naho i fañaneñe nitsenè’o hihisa aoy.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
Songa mandiñ’ Azo hamahana’o haneñ’ an-tsa’e.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Anjotsoa’o, le atonto’ iareo, sokafe’o ty fità’o, vaho hene ànjan-draha soa.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Aeta’o ty lahara’o, le lonjetse iereo; sintone’o ty kofò’e, le mihomake mimpoly an-debok’ ao.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Irahe’o t’i Arofo’o, mioreñe iereo, vaho vaoe’o ty tarehe’ ty tane toy.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Tsy mb’ia ho modo ty enge’ Iehovà; ho rebehe’ Iehovà o fitoloña’eo,
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Mampititititike ty tane toy te vazohoe’e, mahatoeñe o vohitseo te edrè’e.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Ho saboeko t’Iehovà kanao mbe velon-draho; ho rengèko an-tsabo t’i Andrianañahare katao mbe mahakofòke.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Toe mamy t‘ie itsakoreakoo, ifaleako t’Iehovà.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Ho mongoreñe an-tane atoy o mpanan-tahiñeo le tsy ho eo o lo-tserekeo. Andriaño t’Iehovà, ry troko. Treño t’Ià.
