Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless, O my soul, Jehovah! Jehovah, my God, Thou hast been very great, Honour and majesty Thou hast put on.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Covering himself [with] light as a garment, Stretching out the heavens as a curtain,
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Who is laying the beam of His upper chambers in the waters, Who is making thick clouds His chariot, Who is walking on wings of wind,
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Making His messengers — the winds, His ministers — the flaming fire.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
He hath founded earth on its bases, It is not moved to the age and for ever.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
The abyss! as with clothing Thou hast covered it, Above hills do waters stand.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
From Thy rebuke they flee, From the voice of Thy thunder haste away.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
They go up hills — they go down valleys, Unto a place Thou hast founded for them.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
A border Thou hast set, they pass not over, They turn not back to cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Who is sending forth fountains in valleys, Between hills they go on.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
They water every beast of the field, Wild asses break their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
By them the fowl of the heavens doth dwell, From between the branches They give forth the voice.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Watering hills from His upper chambers, From the fruit of Thy works is the earth satisfied.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Causing grass to spring up for cattle, And herb for the service of man, To bring forth bread from the earth,
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
And wine — it rejoiceth the heart of man, To cause the face to shine from oil, And bread — the heart of man it supporteth.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Satisfied [are] the trees of Jehovah, Cedars of Lebanon that He hath planted,
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Where birds do make nests, The stork — the firs [are] her house.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high hills [are] for wild goats, Rocks [are] a refuge for conies,
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He made the moon for seasons, The sun hath known his place of entrance.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Thou settest darkness, and it is night, In it doth every beast of the forest creep.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions are roaring for prey, And to seek from God their food.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
The sun riseth, they are gathered, And in their dens they crouch.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man goeth forth to his work, And to his service — till evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
How many have been Thy works, O Jehovah, All of them in wisdom Thou hast made, Full is the earth of thy possessions.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
This, the sea, great and broad of sides, There [are] moving things — innumerable, Living creatures — small with great.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There do ships go: leviathan, That Thou hast formed to play in it.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
All of them unto Thee do look, To give their food in its season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Thou dost give to them — they gather, Thou dost open Thy hand — they [are] satisfied [with] good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Thou hidest Thy face — they are troubled, Thou gatherest their spirit — they expire, And unto their dust they turn back.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Thou sendest out Thy Spirit, they are created, And Thou renewest the face of the ground.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
The honour of Jehovah is to the age, Jehovah rejoiceth in His works,
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Who is looking to earth, and it trembleth, He cometh against hills, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I sing to Jehovah during my life, I sing praise to my God while I exist.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Sweet is my meditation on Him, I — I do rejoice in Jehovah.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Consumed are sinners from the earth, And the wicked are no more. Bless, O my soul, Jehovah. Praise ye Jehovah!
