Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless the LORD, my soul. The LORD, my God, you are very great. You are clothed with honor and majesty.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
He covers himself with light as with a garment. He stretches out the heavens like a curtain.
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
He lays the beams of his rooms in the waters. He makes the clouds his chariot. He walks on the wings of the wind.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
He makes his messengers winds, and his servants flames of fire.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
He laid the foundations of the earth, that it should not be moved forever.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
You covered it with the deep as with a cloak. The waters stood above the mountains.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
At your rebuke they fled. At the voice of your thunder they hurried away.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
The mountains rose, the valleys sank down, to the place which you had assigned to them.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
You have set a boundary that they may not pass over, that they don’t turn again to cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
He sends springs into the valleys. They run among the mountains.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
They give drink to every animal of the field. The wild donkeys quench their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
The birds of the sky nest by them. They sing among the branches.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
He waters the mountains from his rooms. The earth is filled with the fruit of your works.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
He causes the grass to grow for the livestock, and plants for man to cultivate, that he may produce food out of the earth:
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
wine that makes the heart of man glad, oil to make his face to shine, and bread that strengthens man’s heart.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
The LORD’s trees are well watered, the cedars of Lebanon, which he has planted,
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
where the birds make their nests. The stork makes its home in the cypress trees.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high mountains are for the wild goats. The rocks are a refuge for the rock badgers.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He appointed the moon for seasons. The sun knows when to set.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
You make darkness, and it is night, in which all the animals of the forest prowl.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions roar after their prey, and seek their food from God.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
The sun rises, and they steal away, and lie down in their dens.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man goes out to his work, to his labor until the evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
LORD, how many are your works! In wisdom, you have made them all. The earth is full of your riches.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
There is the sea, great and wide, in which are innumerable living things, both small and large animals.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There the ships go, and leviathan, whom you formed to play there.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
These all wait for you, that you may give them their food in due season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
You give to them; they gather. You open your hand; they are satisfied with good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
You hide your face; they are troubled. You take away their breath; they die and return to the dust.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
You send out your Spirit and they are created. You renew the face of the ground.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Let the LORD’s glory endure forever. Let the LORD rejoice in his works.
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
He looks at the earth, and it trembles. He touches the mountains, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing to the LORD as long as I live. I will sing praise to my God while I have any being.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Let my meditation be sweet to him. I will rejoice in the LORD.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Let sinners be consumed out of the earth. Let the wicked be no more. Bless the LORD, my soul. Praise the LORD!
