Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless, O my soul, Yahweh, —Yahweh, my God, thou art exceedingly great, With honour and majesty, hast thou clothed thyself,
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Putting on light, as a robe, Stretching out the heavens, as a curtain;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Building, in the waters, his upper chambers, —Who maketh clouds his chariot, Who passeth along on the wings of the wind;
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Making His messengers, winds, His attendants, a flaming fire;
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
He hath fixed the earth on its foundations, It is not to be shaken, to times age-abiding and beyond.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
With the resounding deep—as a garment, hast thou covered it, Above the mountains, stand the waters;
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
At thy rebuke, they flee, At the voice of thy thunder, they hurry away;
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
Mountains rise, Valleys sink, Unto the place which thou hast fixed for them;
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Bounds, hast thou set, which they are not to pass over, They are not to return to cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Who hast sent forth springs, through the torrent-beds, Between the mountains, they flow along;
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
They give drink, to every wild beast of the field, The wild asses do break their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Over them, the bird of the heavens settleth down, From amidst the foliage, they utter a voice.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Who watereth the mountains out of his upper chambers, Out of the fruit of thy works, thou satisfiest the earth.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Who causeth the grass to shoot forth for the cattle, And the herb, for the service of man, That he may bring forth food out of the earth;
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
And, wine, may rejoice the heart of man, Making radiant his well-nourished face, —And, food, may, the heart of man, sustain.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Satisfied are, The trees of Yahweh, The cedars of Lebanon, which he hath planted;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Where the birds build their nests, The stork, in the fir-trees, hath her house;
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high mountains, are for the chamois, The crags, are a refuge for the conies.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He hath made the moon for seasons, And, the sun, knoweth his place for entering in.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Thou causest darkness, and it becometh night, Therein, creepeth forth, Every wild beast of the forest;
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions, roaring for prey, And seeking, from GOD, their food.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
The sun ariseth, they withdraw themselves, And, in their lairs, lay them down.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man goeth forth to his work, And to his labour, until evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
How thy works abound, O Yahweh! All of them—in wisdom, hast thou made, The earth is full of thy possession: —
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
This sea here, is great and broad on both hands, —Wherein are creeping things, even without number, Living things, small with great;
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There, ships, sail along, This sea-monster, thou hast formed to sport therein;
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
All of them, for thee, do wait, That thou mayest give them their food in its season;
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Thou givest unto them, they gather, Thou openest thy hand, they are satisfied with good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Thou hidest thy face, they are dismayed, Thou withdrawest their spirit, They cease to breathe, And, unto their own dust, do they return:
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Thou sendest forth thy spirit, they are created, And thou renewest the face of the ground.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Be thy glory, O Yahweh, to times age-abiding, Let Yahweh rejoice in his own works:
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Who looketh at the earth, and it trembleth, He toucheth the mountains, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing to Yahweh, as long as I live! Yea I will touch the strings to my God, while I continue;
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Pleasing unto him, be my (meditation) I, will rejoice in Yahweh.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Sinners shall be consumed out of the earth And, the lawless, no more, shall exist, —Bless, O my soul, Yahweh, Praise ye Yah!
