Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless the Lord, O my soul. O Lord my God, you are very great, clad in awful splendor,
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
covered with robe of light. You stretch out the heavens like the cloth of a tent.
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
He lays the beams of his chambers on water. He takes dark clouds for his chariot, and rides on the wings of the wind.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
He takes the winds for his messengers, the fire and the flame for his servants.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
He founded the earth upon pillars, to sustain it unshaken forever.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
With the garment of ocean he covered it, waters towered over the mountains.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
But at your rebuke they fled, scared by the roar of your thunder,
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
mountains rose, valleys sank down to the place appointed for them.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
They dared not pass the bounds set for them, or cover the earth any more.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
He sent brooks into the valleys, they meander between the mountains.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
The wild beasts all drink from them, and the wild asses quench their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
The birds have their home by the banks, and sing in the branches.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
From his chambers above he gives drink to the mountains, and satisfies earth with the vials of heaven.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
He makes grass grow for the cattle, and herbs for people. He brings bread out of the earth;
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
wine, to gladden hearts; oil, to make faces shine; bread, to strengthen hearts.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
The trees of the Lord drink their fill the cedars he planted on Lebanon,
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
where the little birds build their nest, and the stork whose home is the cypress.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high hills are for the wild goats, and the rocks are for coneys to hide in.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He created the moon to mark seasons, and told the sun when to set.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
You make it dark: night comes, when all the wild beasts creep out.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
Young lions that roar for their prey, seeking their meat from God.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
At sunrise they slink away, and lie down in their dens.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Then people go forth to their work, and toil till evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
How many, O Lord, are your works, all of them made in wisdom! The earth is filled with your creatures.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
And there is the great broad sea, where are countless things in motion, living creatures, both great and small.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There go the ships, and the Leviathan you made to play there.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
They all look in hope to you, to give them their food in due season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
And you give with open hand; they gather and eat to their heart’s desire.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
When you hide your face, they are terrified; when you take their breath away, they die and go back to their dust.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
But a breath from your lips creates them, and renews the face of the earth.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
May the glory of the Lord be forever, may the Lord rejoice in his works.
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
A glance of his makes the earth tremble, a touch of his makes the hills smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing to the Lord while I live, I will play to my God while I am.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
May my musing be sweet to him, for I rejoice in the Lord.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
But may sinners be swept from the earth, and the wicked vanish forever. O my soul, bless the Lord. Hallelujah.
