Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless the LORD, O my soul! O LORD, my God! thou art very great! Thou art clothed with glory and majesty!
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
He covereth himself with light as with a garment; He spreadeth out the heavens like a curtain;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
He layeth the beams of his chambers in the waters; He maketh the clouds his chariot; He rideth upon the wings of the wind.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
He maketh the winds his messengers, The flaming lightnings his ministers.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
He established the earth on its foundations; It shall not be removed for ever.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Thou didst cover it with the deep as with a garment; The waters stood above the mountains!
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
At thy rebuke they fled; At the voice of thy thunder they hasted away.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
The mountains rose, the valleys sank, In the place which thou didst appoint for them.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Thou hast established a bound which the waters may not pass, That they may not return, and cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
He sendeth forth the springs in brooks; They run among the mountains;
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
They give drink to all the beasts of the forest; In them the wild asses quench their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
About them the birds of heaven have their habitation; They sing among the branches.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
He watereth the hills from his chambers; The earth is satisfied with the fruit of thy works!
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
He causeth grass to spring up for cattle, And herbage for the service of man, To bring forth food out of the earth,
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
And wine that gladdeneth the heart of man, Making his face to shine more than oil, And bread that strengtheneth man's heart.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
The trees of the LORD are full of sap, The cedars of Lebanon, which he hath planted;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
There the birds build their nests; In the cypresses the stork hath her abode.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high hills are a refuge for the wild goats, And the rocks for the conies.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He appointed the moon to mark seasons; The sun knoweth when to go down.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Thou makest darkness, and it is night, When all the beasts of the forest go forth!
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions roar for prey, And seek their food from God.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
When the sun ariseth, they withdraw themselves, And lie down in their dens.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man goeth forth to his work, And to his labor, until the evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
O LORD! how manifold are thy works! In wisdom hast thou made them all! The earth is full of thy riches!
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Lo! this great and wide sea! In it are moving creatures without number, Animals small and great.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There go the ships; There is the leviathan, which thou hast made to play therein.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
All these wait on thee To give them their food in due season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Thou givest it to them, they gather it; Thou openest thine hand, they are satisfied with good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Thou hidest thy face, they are confounded; Thou takest away their breath, they die, And return to the dust.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Thou sendest forth thy spirit, they are created, And thou renewest the face of the earth.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
The glory of the LORD shall endure for ever; The LORD shall rejoice in his works;
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
He looketh on the earth, and it trembleth; He toucheth the hills, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing to the LORD as long as I live, I will sing praise to my God while I have my being.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
May my meditation be acceptable to him! I will rejoice in the LORD.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
May sinners perish from the earth, And the wicked be no more! Bless the LORD, O my soul! Praise ye the LORD!
