Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless the LORD, O my soul. O LORD my God, Thou art very great; Thou art clothed with glory and majesty.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Who coverest Thyself with light as with a garment, who stretchest out the heavens like a curtain;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Who layest the beams of Thine upper chambers in the waters, who makest the clouds Thy chariot, who walkest upon the wings of the wind;
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Who makest winds Thy messengers, the flaming fire Thy ministers.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Who didst establish the earth upon its foundations, that it should not be moved for ever and ever;
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Thou didst cover it with the deep as with a vesture; the waters stood above the mountains.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
At Thy rebuke they fled, at the voice of Thy thunder they hasted away —
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
The mountains rose, the valleys sank down — unto the place which Thou hadst founded for them;
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Thou didst set a bound which they should not pass over, that they might not return to cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Who sendest forth springs into the valleys; they run between the mountains;
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
They give drink to every beast of the field, the wild asses quench their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Beside them dwell the fowl of the heaven, from among the branches they sing.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Who waterest the mountains from Thine upper chambers; the earth is full of the fruit of Thy works.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Who causeth the grass to spring up for the cattle, and herb for the service of man; to bring forth bread out of the earth,
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
And wine that maketh glad the heart of man, making the face brighter than oil, and bread that stayeth man's heart.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
The trees of the LORD have their fill, the cedars of Lebanon, which He hath planted;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Wherein the birds make their nests; as for the stork, the fir-trees are her house.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high mountains are for the wild goats; the rocks are a refuge for the conies.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Who appointedst the moon for seasons; the sun knoweth his going down.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Thou makest darkness, and it is night, wherein all the beasts of the forest do creep forth.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions roar after their prey, and seek their food from God.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
The sun ariseth, they slink away, and couch in their dens.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man goeth forth unto his work and to his labour until the evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
How manifold are Thy works, O LORD! In wisdom hast Thou made them all; the earth is full of Thy creatures.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Yonder sea, great and wide, therein are creeping things innumerable, living creatures, both small and great.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There go the ships; there is leviathan, whom Thou hast formed to sport therein.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
All of them wait for Thee, that Thou mayest give them their food in due season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Thou givest it unto them, they gather it; Thou openest Thy hand, they are satisfied with good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Thou hidest Thy face, they vanish; Thou withdrawest their breath, they perish, and return to their dust.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Thou sendest forth Thy spirit, they are created; and Thou renewest the face of the earth.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
May the glory of the LORD endure for ever; let the LORD rejoice in His works!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Who looketh on the earth, and it trembleth; He toucheth the mountains, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing unto the LORD as long as I live; I will sing praise to my God while I have any being.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Let my musing be sweet unto Him; as for me, I will rejoice in the LORD.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Let sinners cease out of the earth, and let the wicked be no more. Bless the LORD, O my soul. Hallelujah.
