Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless Jehovah, O my soul. O Jehovah my God, thou art very great; Thou art clothed with honor and majesty:
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Who coverest thyself with light as with a garment; Who stretchest out the heavens like a curtain;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Who layeth the beams of his chambers in the waters; Who maketh the clouds his chariot; Who walketh upon the wings of the wind;
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Who maketh winds his messengers; Flames of fire his ministers;
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Who laid the foundations of the earth, That it should not be moved for ever.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Thou coveredst it with the deep as with a vesture; The waters stood above the mountains.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
At thy rebuke they fled; At the voice of thy thunder they hasted away
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
(The mountains rose, the valleys sank down) Unto the place which thou hadst founded for them.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Thou hast set a bound that they may not pass over; That they turn not again to cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
He sendeth forth springs into the valleys; They run among the mountains;
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
They give drink to every beast of the field; The wild asses quench their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
By them the birds of the heavens have their habitation; They sing among the branches.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
He watereth the mountains from his chambers: The earth is filled with the fruit of thy works.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
He causeth the grass to grow for the cattle, And herb for the service of man; That he may bring forth food out of the earth,
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
And wine that maketh glad the heart of man, [And] oil to make his face to shine, And bread that strengtheneth man’s heart.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
The trees of Jehovah are filled [with moisture], The cedars of Lebanon, which he hath planted;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Where the birds make their nests: As for the stork, the fir-trees are her house.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high mountains are for the wild goats; The rocks are a refuge for the conies.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He appointed the moon for seasons: The sun knoweth his going down.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Thou makest darkness, and it is night, Wherein all the beasts of the forest creep forth.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions roar after their prey, And seek their food from God.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
The sun ariseth, they get them away, And lay them down in their dens.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man goeth forth unto his work And to his labor until the evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
O Jehovah, how manifold are thy works! In wisdom hast thou made them all: The earth is full of thy riches.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Yonder is the sea, great and wide, Wherein are things creeping innumerable, Both small and great beasts.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There go the ships; There is leviathan, whom thou hast formed to play therein.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
These wait all for thee, That thou mayest give them their food in due season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Thou givest unto them, they gather; Thou openest thy hand, they are satisfied with good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Thou hidest thy face, they are troubled; Thou takest away their breath, they die, And return to their dust.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Thou sendest forth thy Spirit, they are created; And thou renewest the face of the ground.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Let the glory of Jehovah endure for ever; Let Jehovah rejoice in his works:
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Who looketh on the earth, and it trembleth; He toucheth the mountains, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing unto Jehovah as long as I live: I will sing praise to my God while I have any being.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Let my meditation be sweet unto him: I will rejoice in Jehovah.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Let sinners be consumed out of the earth. And let the wicked be no more. Bless Jehovah, O my soul. Praise ye Jehovah.
