< Псалми 104 >

1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Min sjæl, lov Herren! Herren min Gud, du er såre stor! Du er klædt i Højhed og Herlighed,
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
hyllet i Lys som en Kappe! Himlen spænder du ud som et Telt;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
du hvælver din Højsal i Vandene, gør Skyerne til din Vogn, farer frem på Vindens Vinger;
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Vindene gør du til Sendebud, Ildsluer til dine Tjenere!
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Du fæsted Jorden på dens Grundvolde, aldrig i Evighed rokkes den;
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Verdensdybet hylled den til som en Klædning, Vandene stod over Bjerge.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
For din Trusel flyede de, skræmtes bort ved din Tordenrøst,
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
for op ad Bjerge og ned i Dale til det Sted, du havde beredt dem;
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
du satte en Grænse, de ej kommer over, så de ikke igen skal tilhylle Jorden.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Kilder lod du rinde i Dale, hen mellem Bjerge flød de;
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
de læsker al Markens Vildt, Vildæsler slukker deres Tørst;
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
over dem bygger Himlens Fugle, mellem Grenene lyder deres Kvidder.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Fra din Højsal vander du Bjergene, Jorden mættes fra dine Skyer;
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
du lader Græs gro frem til Kvæget og Urter til Menneskets Tjeneste, så du frembringer Brød af Jorden
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
og Vin, der glæder Menneskets Hjerte, og lader Ansigtet glinse af Olie, og Brødet skal styrke Menneskets Hjerte.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
HERRENs Træer bliver mætte, Libanons Cedre, som han har plantet,
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
hvor Fuglene bygger sig Rede; i Cypresser har Storken sin Bolig.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
Højfjeldet er for Stenbukken, Klipperne Grævlingens Tilflugt.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Du skabte Månen for Festernes Skyld, Solen kender sin Nedgangs Tid;
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
du sender Mørke, Natten kommer, da rører sig alle Skovens Dyr;
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
de unge Løver brøler efter Rov, de kræver deres Føde af Gud.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
De sniger sig bort, når Sol står op, og lægger sig i deres Huler;
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Mennesket går til sit Dagværk, ud til sin Gerning, til Kvæld falder på.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
Hvor mange er dine Gerninger, HERRE, du gjorde dem alle med Visdom; Jorden er fuld af, hvad du har skabt!
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Der er Havet, stort og vidt, der vrimler det uden Tal af Dyr, både små og store;
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
Skibene farer der, Livjatan, som du danned til Leg deri.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
De bier alle på dig, at du skal give dem Føde i Tide;
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
du giver dem den, og de sanker, du åbner din Hånd, og de mættes med godt.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Du skjuler dit Åsyn, og de forfærdes; du tager deres Ånd, og de dør og vender tilbage til Støvet;
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
du sender din Ånd, og de skabes, Jordens Åsyn fornyer du.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
HERRENs Herlighed vare evindelig, HERREN glæde sig ved sine Værker!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Et Blik fra ham, og Jorden skælver, et Stød fra ham, og Bjergene ryger
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Jeg vil synge for HERREN, så længe jeg lever, lovsynge min Gud, den Tid jeg er til.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Min Sang være ham til Behag, jeg har min Glæde i HERREN.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Måtte Syndere svinde fra Jorden og gudløse ikke mer være til! Min Sjæl, lov HERREN! Halleluja!

< Псалми 104 >