Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Min Sjæl, lov Herren; Herre, min Gud! du er saare stor, du har iført dig Majestæt og Herlighed.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Han ifører sig Lys som et Klædebon, han udbreder Himmelen som et Telt.
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Han hvælver sine Sale i Vandene; han gør Skyerne til sin Vogn, han vandrer paa Vejrets Vinger.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Han gør Vindene til sine Engle, gloende Ild til sine Tjenere.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Han grundfæstede Jorden paa dens Grundvold, den skal ikke rokkes i al Evighed.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Du havde skjult den med Havet som med et Klæde, Vandene stode over Bjergene.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
De flyede for din Trusel, de fore hastelig bort for din Tordens Røst.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
Bjergene fore op, Dalene fore ned til det Sted, som du grundfæstede for dem.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Du satte en Grænse, hvorover de ikke skulde gaa; de skulde ikke skjule Jorden igen.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Han lader Kilder opvælde i Dalene; de rinde imellem Bjergene.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
De give alle Markens Dyr at drikke, Vildæsler slukke deres Tørst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Over dem bo Himmelens Fugle; ud fra Grenene lade de deres Røst høre.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Han vander Bjergene fra sine høje Sale; Jorden mættes af dine Gerningers Frugt.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Han lader Græs gro for Kvæget og Urter til Menneskens Tjeneste for at fremføre Brød af Jorden.
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
Og Vin glæder et Menneskes Hjerte, hans Ansigt bliver frydefuldt af Olie, og Brød vederkvæger et Menneskes Hjerte.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Herrens Træer mættes af Væde, Libanons Cedre, som han har plantet;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
der hvor Fuglene bygge Rede; Storkens Bo er paa Fyrretræerne.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
De høje Bjerge ere for Stengederne, Klipperne ere en Tilflugt for Kaninerne.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Han gjorde Maanen til at bestemme Tiderne, Solen ved sin Nedgang.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Du gør Mørke, og der bliver Nat, i den krybe alle Skovens Dyr frem.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
De unge Løver brøle efter Rov og komme for at kræve deres Føde af Gud.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
Solen gaar op, saa trække de sig tilbage og lægge sig i deres Huler.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Da gaar Mennesket ud til sin Gerning og til sit Arbejde indtil Aftenen.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
Hvor mange ere dine Gerninger, Herre! du gjorde dem alle viselig; Jorden er fuld af dine Ejendomme.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Her er Havet stort og vidt til begge Sider; der er Vrimmel uden Tal, der er Dyr, de smaa med de store.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
Der gaa Skibene; der er Leviathan, som du dannede til at lege derudi.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
De vente alle paa dig, at du skal give dem deres Føde i rette Tid.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Giver du dem, da sanke de; oplader du din Haand, da mættes de med godt.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Skjuler du dit Ansigt, da forfærdes de; tager du Aanden tilbage fra dem, da dø de og vende tilbage til deres Støv.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Udsender du din Aand, skabes de, og du fornyer Jordens Skikkelse.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Herrens Ære blive evindelig, Herren glæde sig over sine Gerninger!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Han ser til Jorden, og den bæver; han rører ved Bjergene, og de ryge.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Jeg vil synge for Herren, medens jeg lever, jeg vil lovsynge min Gud, medens jeg er til.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Maatte min Tale behage ham; jeg vil glædes i Herren.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Maatte dog Syndere udryddes af Jorden, og ugudelige ikke være ydermere! Min Sjæl, lov Herren! Halleluja.
