Псалми 103
1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
Von David. Lobe den HERRN, meine Seele,
2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
Lobe den HERRN, meine Seele, und vergiß nicht, was er dir Gutes getan!
3 Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
Der dir alle deine Schuld vergibt und alle deine Gebrechen heilt;
4 Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
der dein Leben erlöst vom Verderben, der dich krönt mit Gnade und Erbarmen;
5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
der dein Alter mit guten Gaben sättigt, daß, dem Adler gleich, sich erneut deine Jugend.
6 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
Gerechtigkeit übt der HERR, schafft allen Unterdrückten ihr Recht;
7 Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
er hat Mose seine Wege kundgetan, den Kindern Israel seine Großtaten.
8 Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
Barmherzig und gnädig ist der HERR, voller Langmut und reich an Güte;
9 Не гневи се једнако, нити се довека срди.
er wird nicht ewig hadern und den Zorn nicht immerdar festhalten;
10 Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
er handelt nicht mit uns nach unsern Sünden und vergilt uns nicht nach unsern Missetaten;
11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
nein, so hoch der Himmel über der Erde ist, so groß ist seine Gnade über denen, die ihn fürchten;
12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
so fern der Sonnenaufgang ist vom Niedergang, läßt er unsre Verschuldungen fern von uns sein;
13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
wie ein Vater sich über die Kinder erbarmt, so erbarmt der HERR sich derer, die ihn fürchten.
14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
Denn er weiß, welch ein Gebilde wir sind, er denkt daran, daß wir Staub sind.
15 Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
Der Mensch – dem Grase gleicht seine Lebenszeit, wie die Blume des Feldes, so blüht er:
16 Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
wenn ein Windstoß über sie hinfährt, ist sie dahin, und ihr Standort weiß nichts mehr von ihr.
17 Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
Doch die Gnade des HERRN erweist sich von Ewigkeit zu Ewigkeit an denen, die ihn fürchten, und seine Gerechtigkeit besteht für Kindeskinder
18 Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
bei denen, die seinen Bund bewahren und seiner Gebote gedenken, um sie auszuführen.
19 Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
Der HERR hat seinen Thron im Himmel festgestellt, und seine Königsmacht umschließt das All.
20 Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
Lobet den HERRN, ihr seine Engel, ihr starken Helden, die ihr sein Wort vollführt, gehorsam der Stimme seines Gebots!
21 Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
Lobet den HERRN, alle seine Heerscharen, ihr seine Diener, Vollstrecker seines Willens!
22 Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
Lobet den HERRN, alle seine Werke an allen Orten seiner Herrschaft! Lobe den HERRN, meine Seele!
