< Псалми 103 >
1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
“A psalm of David.” Bless the LORD, O my soul! And all that is within me, bless his holy name!
2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
Bless the LORD, O my soul! And forget not all his benefits!
3 Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
Who forgiveth all thine iniquities; Who healeth all thy diseases;
4 Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
Who redeemeth thy life from the grave; Who crowneth thee with loving-kindness and tender mercies;
5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
Who satisfieth thine old age with good, So that thy youth is renewed like the eagle's.
6 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
The LORD executeth justice And equity for all the oppressed.
7 Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
He made known his ways to Moses, His doings to the children of Israel.
8 Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
The LORD is merciful and kind, Slow to anger and rich in mercy.
9 Не гневи се једнако, нити се довека срди.
He doth not always chide, Nor doth he keep his anger for ever.
10 Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
He hath not dealt with us according to our sins, Nor requited us according to our iniquities.
11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
As high as are the heavens above the earth, So great is his mercy to them that fear him.
12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
As far as the east is from the west, So far hath he removed our transgressions from us.
13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
Even as a father pitieth his children, So the LORD pitieth them that fear him.
14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
For he knoweth our frame, He remembereth that we are dust.
15 Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
As for man, his days are as grass; As a flower of the field, so he flourisheth.
16 Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
The wind passeth over it, and it is gone; And its place shall know it no more.
17 Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
But the mercy of the LORD is from everlasting to everlasting to them that fear him, And his righteousness to children's children,
18 Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
To such as keep his covenant, And remember his commandments to do them.
19 Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
The LORD hath established his throne in the heavens, And his kingdom ruleth over all.
20 Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
Bless the LORD, ye his angels, Ye mighty ones who do his commands, Hearkening to the voice of his word!
21 Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
Bless the LORD, all ye his hosts; Ye, his ministers, who do his pleasure!
22 Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
Bless the LORD, all his works, In all places of his dominion! Bless the LORD, O my soul!