< Псалми 102 >

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Bön av en betryckt, när han försmäktar och utgjuter sitt bekymmer inför HERREN.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
HERRE, hör min bön, och låt mitt rop komma inför dig.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Dölj icke ditt ansikte för mig, när jag är i nöd. Böj ditt öra till mig; när jag ropar, så skynda att svara mig.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Ty mina dagar hava försvunnit såsom rök, benen i min kropp äro förtorkade såsom av eld.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Mitt hjärta är förbränt såsom gräs och förvissnat; ty jag förgäter att äta mitt bröd.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
För min högljudda suckans skull tränga benen i min kropp ut till huden.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Jag är lik en pelikan i öknen, jag är såsom en uggla bland ruiner.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Jag får ingen sömn och har blivit lik en ensam fågel på taket.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Hela dagen smäda mig mina fiender; de som rasa mot mig förbanna med mitt namn.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Ty jag äter aska såsom bröd och blandar min dryck med gråt,
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
för din vredes och förtörnelses skull, därför att du har gripit mig och kastat mig bort.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Mina dagar äro såsom skuggan, när den förlänges, och jag själv förvissnar såsom gräs.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Men du, o HERRE, tronar evinnerligen, och din åminnelse varar från släkte till släkte.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Du skall stå upp och förbarma dig över Sion; se, det är tid att du bevisar det nåd; ja, stunden har kommit.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Ty dina tjänare hava dess stenar kära och ömka sig över dess grus.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Då skola hedningarna frukta HERRENS namn och alla jordens konungar din härlighet,
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
när en gång HERREN har byggt upp Sion och uppenbarat sig i sin härlighet;
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
när han har vänt sig till de utblottades bön och upphört att förakta deras bön.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Det skall tecknas upp för ett kommande släkte, och det folk som varder skapat skall lova HERREN,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
att han har blickat ned från sin heliga höjd, att HERREN har skådat från himmelen ned till jorden,
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
för att höra den fångnes klagan, för att befria dödens barn,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
på det att man i Sion må förkunna HERRENS namn och hans lov i Jerusalem,
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
när alla folk församlas, och alla riken, för att tjäna HERREN.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Han har på vägen nedböjt min kraft, han har förkortat mina dagar.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Jag säger: Min Gud, tag mig icke bort i mina halva dagar, du vilkens år vara från släkte till släkte.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
I urtiden lade du jordens grund, och himlarna äro dina händer verk:
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
de skola förgås, men du förbliver, de skola alla nötas ut såsom en klädnad; du skall förvanda dem såsom man byter om sin dräkt, och de fara hän.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Men du är densamme, och dina år skola icke hava någon ände. Dina tjänares barn skola få bo i landet, och deras avkomma skall bestå inför dig.

< Псалми 102 >