Псалми 102

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

Oración de un afligido que desfallece y derrama su angustia ante el Señor. Escucha, Yahvé, mi oración, y llegue a Ti mi clamor.

2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

No quieras esconderme tu rostro en el día de mi desolación; inclina hacia mí tu oído; apresúrate a atenderme en el día de mi llamado.

3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

Porque mis días se desvanecen como el humo, y mis huesos arden como fuego.

4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

Abrasado, como la hierba, se seca mi corazón; me olvido de comer mi pan.

5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

A fuerza de gemir y llorar se me pega la piel a los huesos.

6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

Soy como el pelícano del desierto, hecho semejante al búho entre las ruinas.

7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

No puedo conciliar el sueño, y me lamento como el ave solitaria sobre el tejado:

8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

Mis enemigos me insultan sin cesar, y los que se enfurecen contra mí, toman mi nombre como imprecación.

9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

Mi comida es ceniza en vez de pan, y mezclo mi bebida con las lágrimas,

10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

a causa, de tu indignación y tu furor, porque me arrojaste después de levantarme en alto.

11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

Mis días son como la sombra que se alarga; y, como la hierba, voy secándome,

12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

mas Tú, Yahvé, permaneces siempre, y tu Nombre es de generación en generación.

13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

Tú te levantarás y serás propicio a Sión, porque tiempo es ya de que te apiades de ella; a llegado la hora.

14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

Ya tus siervos aman sus piedras, sienten compasión de sus ruinas.

15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

Así, oh Yahvé, los gentiles reverenciarán tu Nombre, y tu gloria todos los reyes de la tierra,

16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

porque Yahvé habrá restaurado a Sión, y Él se mostrará en su gloria.

17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

Se volverá hacia la oración de los despojados, y no despreciará sus ruegos.

18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

Escríbase esto para la generación venidera, para que el pueblo que va a nacer alabe a Yah.

19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Porque Yahvé se habrá inclinado desde su excelso santuario, desde el cielo habrá mirado a la tierra,

20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

para escuchar el gemido de los cautivos y librar a los destinados a la muerte,

21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

a fin de que en Sión sea pregonado el Nombre de Yahvé, y en Jerusalén su alabanza,

22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

cuando allí se congreguen a una los pueblos y los reinos, para servir a Yahvé.

23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

Él quebrantó mis fuerzas a medio camino; acortó mis días.

24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Y yo clamo: Oh Dios mío, no me quites de esta vida en la mitad de mis días, Tú, cuyos años duran por todas las generaciones.

25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

En el principio cimentaste la tierra, y obra de tus manos es el cielo.

26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Ellos van pasando, mas Tú permanecerás; todo en ellos se envejece como una vestidura; Tú los mudarás como quien cambia de vestido, y quedarán cambiados.

27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

Mas Tú eres siempre el mismo, y tus años no tienen fin.

28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

Los hijos de tus siervos morarán seguros, y su posteridad será estable delante de Ti.