Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Modlitwa utrapionego, gdy będąc w ucisku, przed Panem wylewa żądość swoję. Panie! wysłuchaj modlitwę moję, a wołanie moje niechaj przyjdzie do ciebie.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Nie ukrywaj oblicza twego przedemną; w dzień ucisku mego nakłoń ku mnie ucha twego; w dzień którego cię wzywam, prędko mię wysłuchaj.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Albowiem niszczeją jako dym dni moje, a kości moje jako ognisko wypalone są.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Porażone jest jako trawa, i uwiędło serce moje, tak, żem zapomniał jeść chleba swego.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Od głosu wzdychania mego przylgnęły kości moje do ciała mego.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Stałem się podobnym pelikanowi na puszczy; jestem jako puhacz na pustyniach.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Czuję, a jestem jako wróbel samotny na dachu.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Przez cały dzień urągają mi nieprzyjaciele moi, a naśmiewcy moi przeklinają mię.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Bo jadam popiół jako chleb, a napój mój mięszam ze łzami,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Dla rozgniewania twego, i dla zapalczywości gniewu twego; albowiem podniósłszy mię porzuciłeś mię.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Dni moje są jako cień nachylony, a jam jako trawa uwiądł;
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Ale ty, Panie! trwasz na wieki, a pamiątka twoja od narodu do narodu.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Ty powstawszy zmiłujesz się nad Syonem; boć czas, żebyś się zlitował nad nim, gdyż przyszedł czas naznaczony.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Albowiem upodobały się sługom twoim kamienie jego, i nad prochem jego zmiłują się;
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Aby się bali poganie imienia Pańskiego, a wszyscy królowie ziemscy chwały twojej;
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Gdy pobuduje Pan Syon, i okaże się w chwale swojej;
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Gdy wejrzy na modlitwę poniżonych, nie gardząc modlitwą ich.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
To zapiszą dla narodu potomnego, a lud, który ma być stworzony, chwalić będzie Pana,
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Że wejrzał z wysokości świątnicy swojej, że z nieba na ziemię spojrzał;
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Aby wysłuchał wzdychania więźniów, i rozwiązał na śmierć skazanych;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Aby opowiadali na Syonie imię Pańskie, a chwałę jego w Jeruzalemie,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
Gdy się pospołu zgromadzą narody i królestwa, aby służyły Panu.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Utrapił w drodze siłę moję, ukrócił dni moich;
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Ażem rzekł; Boże mój! nie bierz mię w połowie dni moich; od narodu bowiem aż do narodu trwają lata twoje.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
I pierwej niżeliś założył ziemię, i niebiosa, dzieło rąk twoich.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
One pominą, ale ty zostajesz; wszystkie te rzeczy jako szata zwiotszeją, jako odzienie odmienisz je, i odmienione będą.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
Ale ty tenżeś zawżdy jest, a lata twoje nigdy nie ustaną.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Synowie sług twoich, u ciebie mieszkać będą, a nasienie ich zmocni się przed tobą.
