< Псалми 102 >

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Oratio pauperis, cum anxius fuerit, et in conspectu Domini effuderit precem suam. Domine, exaudi orationem meam, et clamor meus ad te veniat.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Non avertas faciem tuam a me: in quacumque die tribulor, inclina ad me aurem tuam; in quacumque die invocavero te, velociter exaudi me.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Quia defecerunt sicut fumus dies mei, et ossa mea sicut cremium aruerunt.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Percussus sum ut fœnum, et aruit cor meum, quia oblitus sum comedere panem meum.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
A voce gemitus mei adhæsit os meum carni meæ.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Similis factus sum pellicano solitudinis; factus sum sicut nycticorax in domicilio.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Vigilavi, et factus sum sicut passer solitarius in tecto.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Tota die exprobrabant mihi inimici mei, et qui laudabant me adversum me jurabant:
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
quia cinerem tamquam panem manducabam, et potum meum cum fletu miscebam,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
a facie iræ et indignationis tuæ: quia elevans allisisti me.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Dies mei sicut umbra declinaverunt, et ego sicut fœnum arui.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Tu autem, Domine, in æternum permanes, et memoriale tuum in generationem et generationem.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Tu exsurgens misereberis Sion, quia tempus miserendi ejus, quia venit tempus:
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
quoniam placuerunt servis tuis lapides ejus, et terræ ejus miserebuntur.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Et timebunt gentes nomen tuum, Domine, et omnes reges terræ gloriam tuam:
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
quia ædificavit Dominus Sion, et videbitur in gloria sua.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Respexit in orationem humilium et non sprevit precem eorum.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Scribantur hæc in generatione altera, et populus qui creabitur laudabit Dominum.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Quia prospexit de excelso sancto suo; Dominus de cælo in terram aspexit:
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
ut audiret gemitus compeditorum; ut solveret filios interemptorum:
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
ut annuntient in Sion nomen Domini, et laudem ejus in Jerusalem:
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
in conveniendo populos in unum, et reges, ut serviant Domino.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Respondit ei in via virtutis suæ: Paucitatem dierum meorum nuntia mihi:
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
ne revoces me in dimidio dierum meorum, in generationem et generationem anni tui.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Initio tu, Domine, terram fundasti, et opera manuum tuarum sunt cæli.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Ipsi peribunt, tu autem permanes; et omnes sicut vestimentum veterascent. Et sicut opertorium mutabis eos, et mutabuntur;
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
tu autem idem ipse es, et anni tui non deficient.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Filii servorum tuorum habitabunt, et semen eorum in sæculum dirigetur.

< Псалми 102 >