Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
A nyomorultnak imádsága, a mikor eleped és kiönti panaszát az Úr elé. Uram, hallgasd meg az én imádságomat, és kiáltásom jusson te hozzád!
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Ne rejtsd el a te orczádat tőlem; mikor szorongatnak engem, hajtsd hozzám a te füledet; mikor kiáltok, hamar hallgass meg engem!
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Mert elenyésznek az én napjaim, mint a füst, és csontjaim, mint valami tűzhely, üszkösök.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Letaroltatott és megszáradt, mint a fű az én szívem; még kenyerem megevéséről is elfelejtkezem.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Nyögésemnek szavától csontom a húsomhoz ragadt.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Hasonló vagyok a pusztai pelikánhoz; olyanná lettem, mint a bagoly a romokon.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Virrasztok és olyan vagyok, mint a magános madár a háztetőn.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Minden napon gyaláznak engem ellenségeim, csúfolóim esküsznek én reám.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Bizony a port eszem kenyér gyanánt, és italomat könyekkel vegyítem,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
A te felindulásod és búsulásod miatt; mert felemeltél engem és földhöz vertél engem.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Napjaim olyanok, mint a megnyúlt árnyék; magam pedig, mint a fű, megszáradtam.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
De te Uram örökké megmaradsz, és a te emlékezeted nemzetségről nemzetségre áll.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Te kelj fel, könyörülj a Sionon! Mert ideje, hogy könyörülj rajta, mert eljött a megszabott idő.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Mert kedvelik a te szolgáid annak köveit, és a porát is kímélik.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
És félik a népek az Úrnak nevét, és e földnek minden királya a te dicsőségedet;
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Mivelhogy az Úr megépítette a Siont, megláttatta magát az ő dicsőségében.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Oda fordult a gyámoltalanok imádsága felé, és azoknak imádságát meg nem útálta.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Irattassék meg ez a következő nemzedéknek, és a teremtendő nép dicsérni fogja az Urat.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Mert alátekintett az ő szentségének magaslatáról; a mennyekből a földre nézett le az Úr.
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Hogy meghallja a fogolynak nyögését, és hogy feloldozza a halálnak fiait.
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Hogy hirdessék a Sionon az Úrnak nevét, és az ő dicséretét Jeruzsálemben.
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
Mikor egybegyűlnek a népek mindnyájan, és az országok, hogy szolgáljanak az Úrnak.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Megsanyargatta az én erőmet ez útban, megrövidítette napjaimat.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Ezt mondám: Én Istenem! Ne vígy el engem az én napjaimnak felén; a te esztendeid nemzedékek nemzedékéig tartanak.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Régente fundáltad a földet, s az egek is a te kezednek munkája.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Azok elvesznek, de te megmaradsz; mindazok elavulnak, mint a ruha; mint az öltözetet, elváltoztatod azokat, és elváltoznak.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
De te ugyanaz vagy, és a te esztendeid el nem fogynak.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
A te szolgáidnak fiai megmaradnak, és az ő magvok erősen megáll előtted.
