Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Prière d’un malheureux qui se sent défaillir et répand sa plainte devant l’Eternel. Eternel, écoute de grâce ma prière; que ma supplication vienne jusqu’à toi.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Ne me dérobe pas ta face au jour de ma détresse, incline vers moi ton oreille; lorsque je t’invoque, exauce-moi sans retard.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Car mes jours se consument dans la fumée, et mes os sont brûlants comme un brasier.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Mon cœur est flétri, desséché comme l’herbe, car j’ai oublié de manger mon pain.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
A force de pousser des gémissements, mes os sont collés à ma chair.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Je ressemble au pélican du désert, je suis devenu pareil au hibou des ruines.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Je souffre d’insomnie, et suis comme un passereau solitaire sur le toit.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Tous les jours mes ennemis m’insultent; ceux qui sont en rage contre moi font de mon nom une malédiction.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Car j’ai mangé des cendres comme du pain; à mon breuvage j’ai mêlé mes larmes,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
à cause de ta colère et de ton irritation, puisque tu m’as soulevé et lancé au loin.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Mes jours sont comme une ombre qui s’allonge, et moi, comme l’herbe, je me dessèche.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Mais toi, Eternel, tu trônes à jamais, et ton nom dure de génération en génération.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Tu te lèveras, tu prendras Sion en pitié, car il est temps de lui faire grâce: l’heure est venue!
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Car tes serviteurs affectionnent ses pierres, et ils chérissent jusqu’à sa poussière.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Alors les peuples révéreront le nom de l’Eternel, tous les rois de la terre ta gloire.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Car l’Eternel rebâtit Sion, il s’y manifeste dans sa majesté.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Il se tourne vers la prière du pauvre dénudé, il ne dédaigne pas ses invocations.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Que cela soit consigné par écrit pour les générations futures, afin que le peuple à naître loue l’Eternel!
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Parce qu’il abaisse ses regards de sa hauteur sainte, parce que l’Eternel, du haut du ciel, a les yeux ouverts sur la terre,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
pour entendre les soupirs des captifs, pour briser les liens de ceux qui sont voués à la mort.
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
De la sorte on publiera, dans Sion, le nom de l’Eternel, et ses louanges dans Jérusalem,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
lorsque les nations à l’envi s’y rassembleront, et les empires pour adorer l’Eternel.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Il a épuisé, dans la marche, ma vigueur, il a abrégé mes jours.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
"Mon Dieu, disais-je, ne m’enlève pas au milieu de mes jours, toi, dont les années embrassent toutes les générations.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Jadis tu as fondé la terre, et les cieux sont l’œuvre de tes mains.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Ils périront, eux, mais toi, tu subsisteras; ils s’useront tous comme un vêtement. Tu les changeras comme un habit, et ils passeront,
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
mais toi, tu restes toujours le même, et tes années ne prendront pas fin.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Les fils de tes serviteurs demeureront, et leur postérité sera affermie devant toi."
