Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Prière de l’affligé, quand il est accablé et répand sa plainte devant l’Éternel. Éternel, entends ma prière, et que mon cri vienne jusqu’à toi!
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Ne me cache pas ta face; au jour de ma détresse, incline vers moi ton oreille; au jour où je crie, hâte-toi, réponds-moi.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Car mes jours s’évanouissent comme la fumée, et mes os sont brûlés comme un foyer.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Mon cœur est frappé, et est desséché comme l’herbe; car j’ai oublié de manger mon pain.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
À cause de la voix de mon gémissement, mes os s’attachent à ma chair.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Je suis devenu semblable au pélican du désert; je suis comme le hibou des lieux désolés.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Je veille, et je suis comme un passereau solitaire sur un toit.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Tout le jour mes ennemis m’outragent; ceux qui sont furieux contre moi jurent par moi.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Car j’ai mangé la cendre comme du pain, et j’ai mêlé de pleurs mon breuvage,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
À cause de ton indignation et de ta colère; car tu m’as élevé haut, et tu m’as jeté en bas.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Mes jours sont comme l’ombre qui s’allonge, et je deviens sec comme l’herbe.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Mais toi, Éternel! tu demeures à toujours, et ta mémoire est de génération en génération.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Tu te lèveras, tu auras compassion de Sion; car c’est le temps d’user de grâce envers elle, car le temps assigné est venu.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Car tes serviteurs prennent plaisir à ses pierres, et ont compassion de sa poussière.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Alors les nations craindront le nom de l’Éternel, et tous les rois de la terre, ta gloire.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Quand l’Éternel bâtira Sion, il paraîtra dans sa gloire.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Il aura égard à la prière du désolé, et il ne méprisera pas leur prière.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Cela sera écrit pour la génération à venir; et le peuple qui sera créé louera Jah;
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Car il a regardé des lieux hauts de sa sainteté; des cieux l’Éternel a considéré la terre,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Pour entendre le gémissement du prisonnier, et pour délier ceux qui étaient voués à la mort;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Afin qu’on annonce dans Sion le nom de l’Éternel, et sa louange dans Jérusalem,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
Quand les peuples seront rassemblés, et les royaumes, pour servir l’Éternel.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Il a abattu ma force dans le chemin, il a abrégé mes jours.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
J’ai dit: Mon Dieu, ne m’enlève pas à la moitié de mes jours!… Tes années sont de génération en génération!
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Tu as jadis fondé la terre, et les cieux sont l’ouvrage de tes mains;
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Eux, ils périront, mais toi, tu subsisteras; et ils vieilliront tous comme un vêtement; tu les changeras comme un habit, et ils seront changés;
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
Mais toi, tu es le Même, et tes années ne finiront pas.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Les fils de tes serviteurs demeureront, et leur semence sera établie devant toi.
