< Псалми 102 >
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Prière du malheureux, lorsqu’il est accablé et qu’il répand sa plainte devant Yahweh. Yahweh écoute ma prière, et que mon cri arrive jusqu’à toi.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Ne me cache pas ton visage, au jour de ma détresse; incline vers moi ton oreille, quand je crie, hâte-toi de m’exaucer.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Car mes jours s’évanouissent comme en fumée, et mes os sont embrasés comme par un feu.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Frappé comme l’herbe, mon cœur se dessèche; j’oublie même de manger mon pain.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
A force de crier et de gémir, mes os s’attachent à ma chair.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Je ressemble au pélican du désert, je suis devenu comme le hibou des ruines.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Je passe les nuits sans sommeil, comme l’oiseau solitaire sur le toit.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Tout le jour mes adversaires m’outragent, mes ennemis furieux jurent ma ruine.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Je mange la cendre comme du pain, et je mêle mes larmes à mon breuvage,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
à cause de ta colère et de ton indignation, car tu m’as soulevé et jeté au loin.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Mes jours sont comme l’ombre qui s’allonge, et je me dessèche comme l’herbe.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Mais toi, Yahweh, tu es assis sur un trône éternel, et ta mémoire vit d’âge en âge.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Tu te lèveras, tu auras pitié de Sion, car le temps de lui faire grâce, le moment fixé est venu.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Car tes serviteurs en chérissent les pierres, ils s’attendrissent sur sa poussière.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Alors les nations révéreront le nom de Yahweh, et tous les rois de la terre ta majesté,
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
parce que Yahweh a rebâti Sion; il s’est montré dans sa gloire.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Il s’est tourné vers la prière du misérable, il n’a pas dédaigné sa supplication.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Que cela soit écrit pour la génération future, et que le peuple qui sera créé célèbre Yahweh,
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
parce qu’il a regardé de sa sainte hauteur, parce que Yahweh a regardé des cieux sur la terre,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
pour écouter les gémissements des captifs, pour délivrer ceux qui sont voués à la mort,
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
afin qu’ils publient dans Sion le nom de Yahweh, et sa louange dans Jérusalem,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
quand s’assembleront tous les peuples, et les royaumes pour servir Yahweh.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Il a brisé ma force sur le chemin, il a abrégé mes jours.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Je dis: Mon Dieu, ne m’enlève pas au milieu de mes jours, toi, dont les années durent d’âge en âge.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Au commencement tu as fondé la terre, et les cieux sont l’ouvrage de tes mains.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Ils périront, mais toi, tu subsistes. Ils s’useront tous comme un vêtement; Tu les changeras comme un manteau, et ils seront changés:
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
mais toi, tu restes le même, et tes années n’ont pas de fin.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Les fils de tes serviteurs habiteront leur pays, et leur postérité sera stable devant toi.