< Псалми 102 >

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Preĝo de mizerulo, kiam li perdas la fortojn kaj elverŝas antaŭ la Eternulo sian malĝojon. Ho Eternulo, aŭskultu mian preĝon; Kaj mia krio venu al Vi.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Ne kaŝu antaŭ mi Vian vizaĝon en la tago de mia suferado; Klinu al mi Vian orelon; En la tago, kiam mi vokas, rapide aŭskultu min.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Ĉar pasis kiel fumo miaj tagoj, Kaj miaj ostoj ĉirkaŭbrulis kiel en forno.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Falĉiĝis kiel herbo kaj sekiĝis mia koro, Ĉar mi forgesis manĝi mian panon.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
De la voĉo de mia plorado Algluiĝis miaj ostoj al mia karno.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Mi similiĝis al pelikano en la dezerto, Mi fariĝis kiel noktuo en ruinoj.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Mi ne dormas, Kaj mi estas kiel birdo solulo sur tegmento.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Ĉiutage insultas min miaj malamikoj, Miaj mokantoj ĵuras per mi.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Ĉar cindron mi manĝis kiel panon, Kaj mian trinkaĵon mi miksis kun larmoj,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Kaŭze de Via kolero kaj indigno; Ĉar Vi min levis kaj ĵetis.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Miaj tagoj malaperas kiel ombro, Kaj mi sekiĝas kiel herbo.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Sed Vi, ho Eternulo, restas eterne; Kaj la memoro pri Vi restas de generacio al generacio.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Vi leviĝos, Vi korfavoros Cionon; Ĉar estas tempo por ĝin kompati, ĉar venis la tempo.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Ĉar Viaj sklavoj ekamis ĝiajn ŝtonojn, Ĉarma estas por ili ĝia polvo.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Kaj ektimos popoloj la nomon de la Eternulo, Kaj ĉiuj reĝoj de la tero Vian gloron.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Ĉar la Eternulo rekonstruis Cionon, Kaj aperis en Sia gloro.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Li Sin turnis al la preĝo de la forlasitoj, Kaj ne forpuŝis ilian petegon.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Ĉi tio estos skribita por estontaj generacioj; Kaj rekreita popolo gloros la Eternulon.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Ĉar Li rigardis malsupren el Sia sankta altaĵo, El la ĉielo la Eternulo direktis rigardon al la tero,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Por aŭdi la ĝemon de malliberulo, Por liberigi la kondamnitajn al morto;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Por ke oni rakontu en Cion pri la nomo de la Eternulo Kaj en Jerusalem pri Lia gloro,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
Kiam kolektiĝos kune la popoloj kaj regnoj, Por servi al la Eternulo.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Li lacigis en la vojo miajn fortojn, Li mallongigis miajn tagojn.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Mi diras: Ho mia Dio, ne forprenu min en la mezo de miaj tagoj, Vi, kies jaroj estas de generacio al generacio.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
En antikveco Vi fondis la teron; Kaj la ĉielo estas la faro de Viaj manoj.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Ili pereos, sed Vi restos; Kaj ĉiuj ili eluziĝos kiel vesto, Kiel veston Vi ilin ŝanĝos, kaj ili ŝanĝiĝos.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
Sed Vi restas la sama, Kaj Viaj jaroj ne finiĝos.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
La filoj de Viaj sklavoj restos, Kaj ilia semo fortikiĝos antaŭ Vi.

< Псалми 102 >