Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
“A prayer of the afflicted, when in deep distress he poureth out his complaint before the Lord.” Hear my prayer, O LORD! And let my cry come unto thee!
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Hide not thy face from me in the day of my trouble; Incline thine ear to me when I call! Answer me speedily!
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
For my life is consumed like smoke, And my bones burn like a brand.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
My heart is smitten and withered like grass; Yea, I forget to eat my bread.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
By reason of my sighing, my bones cleave to my skin;
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
I am like the pelican of the wilderness; I am like an owl amid ruins.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
I am sleepless; I am like a solitary bird upon the house-top.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
All the day long my enemies reproach me; They who rage against me curse by me.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
For I eat ashes like bread, And mingle my drink with tears.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
On account of thine indignation and thy wrath; For thou hast lifted me up and cast me down!
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
My life is like a declining shadow, And I wither like grass.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
But thou, O LORD! endurest for ever, And thy name from generation to generation!
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Thou wilt arise and have pity upon Zion, For the time to favor her, yea, the set time, is come.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
For thy servants take pleasure in her stones; Yea, they have a regard for her dust.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Then shall the nations fear the name of Jehovah, And all the kings of the earth thy glory.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
For Jehovah will build up Zion; He will appear in his glory.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
He will regard the prayer of the destitute, And not despise their supplication.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
This shall be written for the generation to come, That the people to be born may praise Jehovah.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
For he looketh down from his holy height, From heaven doth he cast his eye upon the earth,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
To listen to the sighs of the prisoner. To release those that are doomed to death;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
That they may declare the name of Jehovah in Zion, And his praise in Jerusalem,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
When the nations are assembled together, And the kingdoms to serve Jehovah.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
He hath weakened my strength on the way, He hath shortened my days.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
I say, O my God! take me not away in the midst of my days! Thy years endure through all generations.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Of old hast thou laid the foundations of the earth, And the heavens are the work of thy hands;
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
They shall perish, but thou shalt endure; Yea, all of them shall wax old like a garment; As a vesture shalt thou change them, And they shall be changed;
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
But thou art the same, And thy years have no end.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
The children of thy servants shall dwell securely, And their posterity shall be established before thee.
