Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Een gebed des verdrukten, als hij overstelpt is, en zijn klacht uitstort voor het aangezicht des HEEREN. O HEERE! hoor mijn gebed, en laat mijn geroep tot U komen.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Verberg Uw aangezicht niet voor mij, neig Uw oor tot mij ten dage mijner benauwdheid; ten dage als ik roep, verhoor mij haastelijk.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Want mijn dagen zijn vergaan als rook, en mijn gebeenten zijn uitgebrand als een haard.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Mijn hart is geslagen en verdord als gras, zodat ik vergeten heb mijn brood te eten.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Mijn gebeente kleeft aan mijn vlees, vanwege de stem mijns zuchtens.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Ik ben een roerdomp der woestijn gelijk geworden, ik ben geworden als een steenuil der wildernissen.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Ik waak, en ben geworden als een eenzame mus op het dak.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Mijn vijanden smaden mij al den dag; die tegen mij razen, zweren bij mij.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Want ik eet as als brood, en vermeng mijn drank met tranen.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Vanwege Uw verstoordheid en Uw groten toorn; want Gij hebt mij verheven, en mij weder nedergeworpen.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Mijn dagen zijn als een afgaande schaduw, en ik verdor als gras.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Maar Gij, HEERE! blijft in eeuwigheid, en Uw gedachtenis van geslacht tot geslacht.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Gij zult opstaan, Gij zult U ontfermen over Sion, want de tijd om haar genadig te zijn, want de bestemde tijd is gekomen.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Want Uw knechten hebben een welgevallen aan haar stenen, en hebben medelijden met haar gruis.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Dan zullen de heidenen den Naam des HEEREN vrezen, en alle koningen der aarde Uw heerlijkheid.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Als de HEERE Sion zal opgebouwd hebben, in Zijn heerlijkheid zal verschenen zijn,
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Zich gewend zal hebben tot het gebed desgenen, die gans ontbloot is, en niet versmaad hebben hunlieder gebed;
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Dat zal geschreven worden voor het navolgende geslacht; en het volk, dat geschapen zal worden, zal den HEERE loven;
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Omdat Hij uit de hoogte Zijns heiligdoms zal hebben nederwaarts gezien; dat de HEERE uit den hemel op de aarde geschouwd zal hebben;
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Om het zuchten der gevangenen te horen, om los te maken de kinderen des doods;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Opdat men den Naam des HEEREN vertelle te Sion, en Zijn lof te Jeruzalem;
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
Wanneer de volken samen zullen vergaderd worden, ook de koninkrijken, om den HEERE te dienen.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Hij heeft mijn kracht op den weg ter neder gedrukt; mijn dagen heeft Hij verkort.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Ik zeide: Mijn God! neem mij niet weg in het midden mijner dagen; Uw jaren zijn van geslacht tot geslacht.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Gij hebt voormaals de aarde gegrond, en de hemelen zijn het werk Uwer handen;
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Die zullen vergaan, maar Gij zult staande blijven; en zij alle zullen als een kleed verouden; Gij zult ze veranderen als een gewaad, en zij zullen veranderd zijn.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
Maar Gij zijt Dezelfde, en Uw jaren zullen niet geeindigd worden.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
De kinderen Uwer knechten zullen wonen, en hun zaad zal voor Uw aangezicht bevestigd worden.
