< Псалми 102 >

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
En elendigs Bøn, naar han forsmægter og udøser sin Klage for Herrens Ansigt.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Herre! hør min Bøn og lad mit Raab komme til dig.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Skjul ikke dit Ansigt for mig paa den Dag, jeg er i Angest; bøj dit Øre til mig; paa den Dag jeg paakalder, skynd dig og bønhør mig!
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Thi mine Dage ere gaaede op i Røg, og mine Ben ere brændte som et Brandsted.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Mit Hjerte er rammet og tørret som en Urt; thi jeg har glemt at æde mit Brød.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Formedelst mine Klageraab hænge mine Ben ved mit Kød.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Jeg er bleven lig en Rørdrum i Ørken; jeg er bleven som en Ugle i det øde.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Jeg vaager og er bleven som en enlig Spurv paa Taget.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Mine Fjender have haanet mig den ganske Dag, de, som rase imod mig, sværge ved mig.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Thi jeg har tæret Aske som Brød og blandet min Drik med Graad
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
for din Vredens og din Fortørnelses Skyld; thi du løftede mig op og kastede mig bort.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Mine Dage are som en Skygge, der hælder, og jeg tørres som en Urt.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Men du, Herre! bliver evindelig, og din Ihukommelse fra Slægt til Slægt.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Du vil gøre dig rede, du vil forbarme dig over Zion; thi det er paa Tide, at du er den naadig; thi den bestemte Tid er kommen.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Thi dine Tjenere hænge med Behag ved dens Stene, og de have Medynk med dens Støv.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Og Hedningerne skulle frygte Herrens Navn, og alle Kongerne paa Jorden din Ære;
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
thi Herren har bygget Zion og har ladet sig se i sin Herlighed.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Han har vendt sit Ansigt til den enliges Bøn og ikke foragtet deres Bøn.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Dette skal skrives for den kommende Slægt; og det Folk, som skabes, skal love Herren.
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Thi han saa ned fra sin Helligdoms Højsæde; Herren saa fra Himmelen til Jorden
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
for at høre den bundnes Jamren, for at løse Dødsens Børn,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
for at de kunde forkynde Herrens Navn i Zion og hans Pris i Jerusalem,
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
naar Folkene samles til Hobe og Rigerne til at tjene Herren.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Han har ydmyget min Kraft paa Vejen, han har forkortet mine Dage.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Jeg siger: Min Gud! tag mig ikke bort midt i mine Dage, dine Aar vare fra Slægt til Slægt.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Du grundfæstede fordum Jorden, og Himlene er dine Hænders Gerning.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
De skulle forgaa; men du bestaar; og de skulle alle blive gamle som et Klædebon; du skal omskifte dem som en Klædning, og de omskiftes.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Men du er den samme, og dine Aar faa ingen Ende. Dine Tjeneres Børn skulle fæste Bo, og deres Sæd skal stadfæstes for dit Ansigt.

< Псалми 102 >