Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Molitva nevoljnika koji je klonuo pa svoju tugu izlijeva Jahve, usliši molitvu moju, i vapaj moj k tebi da dođe!
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Nemoj sakrivati lice od mene u dan moje nevolje! Prigni k meni uho svoje: kad te prizovem, brzo me usliši!
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Jer moji dani nestaju poput dima, a moje kosti gore kao oganj.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Srce mi se suši kao pokošena trava i kruh svoj zaboravljam jesti.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Od snažnih jecaja mojih kosti mi uz kožu prionuše.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Sličan sam čaplji u pustinji, postah k'o ćuk na pustoj razvalini.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Ne nalazim sna i uzdišem k'o samotan vrabac na krovu.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Svagda me grde dušmani moji; mnome se proklinju što bjesne na me.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Pepeo jedem poput kruha, a piće svoje miješam sa suzama
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
zbog tvoje ljutine i gnjeva, jer si me digao i bacio.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Moji su dani k'o oduljena sjena, a ja se, gle, sušim poput trave.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
A ti, o Jahve, ostaješ dovijeka i tvoje ime kroza sva koljena.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Ustani, smiluj se Sionu: vrijeme je da mu se smiluješ - sada je čas!
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Jer milo je slugama tvojim kamenje njegovo, žale ruševine njegove.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Tad će se pogani bojati, Jahve, imena tvojega i svi kraljevi zemlje slave tvoje
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
kad Jahve opet sazda Sion, kad se pokaže u slavi svojoj,
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
kad se osvrne na prošnju ubogih i ne prezre molitve njihove.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Nek' se zapiše ovo za budući naraštaj, puk što nastane neka hvali Jahvu.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Jer Jahve gleda sa svog uzvišenog svetišta, s nebesa na zemlju gleda
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
da čuje jauke sužnjeva, da izbavi smrti predane,
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
da se na Sionu navijesti ime Jahvino i njegova hvala u Jeruzalemu
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
kad se narodi skupe i kraljevstva da služe Jahvi.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Putem je istrošio sile moje, skratio mi dane.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Rekoh: “Bože moj, nemoj me uzeti u sredini dana mojih! Kroza sva koljena traju godine tvoje.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
U početku utemelji zemlju, i nebo je djelo ruku tvojih.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Propast će, ti ćeš ostati, sve će ostarjeti kao odjeća. Mijenjaš ih poput haljine i nestaju:
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
ti si uvijek isti - godinama tvojim nema kraja.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Djeca će tvojih slugu živjeti u miru i potomstvo će njihovo trajati pred tobom.
