Псалми 101

1 Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим.

Ta Dawuda. Zabura ce. Zan rera wa ƙauna da adalcinka; gare ka, ya Ubangiji, zan rera yabo.

2 Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом.

Zan yi hankali ga yin rayuwa marar zargi, yaushe za ka zo gare ni? Zan bi da sha’anin gidana da zuciya marar abin zargi

3 Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.

Ba zan kafa a gaban idanuna 1 wani abu marar kyau ba. Na ƙi jinin ayyukan mutane marasa aminci; ba za su manne mini ba.

4 Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.

Mutane masu mugun zuciya za su nesa da ni; ba abin da zai haɗa ni da mugunta.

5 Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим.

Duk wanda ya yi ɓatanci wa maƙwabcinsa a ɓoye shi za a kashe; duk mai renin wayo da mai girman kai, ba zan jure masa ba.

6 Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени.

Idanuna za su kasance a kan amintattu a cikin ƙasar, don su zauna tare da ni; tafiyarsa ba ta da zargi zai yi mini hidima.

7 Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим.

Babu mai ruɗun da zai zauna a gidana; babu mai ƙaryan da zai tsaya a gabana.

8 Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње.

Kowace safiya zan rufe bakunan dukan mugaye a ƙasar; zan yanke kowane mai aikata mugunta daga birnin Ubangiji.