Псалми 10
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
Señor, ¿por qué estás tan lejos? ¿Por qué te escondes de mi en momentos de tribulación?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
Los malvados persiguen a los pobres con impunidad. Haz que queden atrapados en sus propios planes.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
Porque los malvados se jactan de sus deseos. Alaban al codicioso, pero tratan al Señor con desprecio.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
Su orgullo no los deja acercarse a Dios. Nunca está Dios en sus pensamientos.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
Todo lo que hacen les parece bueno. Son inconscientes de los juicios de Dios y ridiculizan a todos sus enemigos.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
Ellos piensan dentro de sí: “Nada malo me pasará. Nunca estaré en problemas”.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
Sus palabras son solo maldición, mentiras y amenazas. Sus lenguas siempre están listas para esparcir aflicción y hacer daño.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
Se ocultan y tienden emboscadas en las aldeas, y están listos para matar a los inocentes que van por el camino. Siempre están en búsqueda de su próxima víctima.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
Se ocultan y esperan para atacar como el león, listos para salir de un salto de su escondite y atrapar a su víctima. Toman por sorpresa a los vulnerables, y lanzan una red sobre ellos.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
Sus víctimas caen derrumbadas al suelo, sin forma de levantarse. Caen bajo la fuerza de los malvados.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
Ellos piensan: “Dios no se dará cuenta, pues mira hacia otra parte. Él no verá nada”.
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
¡Levántate, Señor! ¡Alza tu mano! No te olvides de los que no pueden defenderse.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
¿Por qué los malvados piensan que pueden tratar a Dios con semejante desprecio? ¿Por qué creen que Dios no les pedirá cuentas?
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
Pero tú ves la aflicción y angustia que causan. Toma esto en tus manos. Los indefensos confían en ti, pues tú defiendes a los huérfanos.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
¡Destruye el poder de los malvados! Hazlos rendir cuentas a todos, hasta que no quede ni uno solo.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
¡Señor, tu eres Rey por siempre y para siempre! Las naciones desaparecerán de sus tierras.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
Señor, tú has escuchado el gemir de los que sufren. Tú los escucharás y los reconfortarás.
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
Tú defenderás los derechos del huérfano y del oprimido para que esos, que son apenas otros seres humanos, no los vuelvan a aterrorizar.
