< Псалми 10 >
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
Kial, ho Eternulo, Vi staras malproksime? Kial Vi kaŝas Vin en la tempo de la mizero?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
Pro la malhumileco de malbonulo suferas malriĉulo; Ili kaptiĝu per la artifikoj, kiujn ili elpensis.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
Ĉar malbonulo fanfaronas pri la kapricoj de sia animo; Rabanto forlasas, malŝatas la Eternulon.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
Malpiulo en sia malhumileco ne esploras; En ĉiuj liaj pensoj Dio ne ekzistas.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
Li ĉiam iras forte laŭ siaj vojoj; Viaj juĝoj estas tro alte super li; Ĉiujn siajn malamikojn li forspitas.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
Li diris en sia koro: Mi ne ŝanceliĝos, De generacio al generacio neniam estos al mi malbone.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
Lia buŝo estas plena de malbenado, trompo, kaj malico; Sub lia lango estas suferigo kaj malvero.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
Inside li sidas en la vilaĝoj; Kaŝe li mortigas senkulpulon; Liaj okuloj spionas malriĉulon.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
Li sidas inside en kaŝita loko, kiel leono en la kaverno; Li insidas, por kapti malriĉulon; Kaj li kaptas malriĉulon, tirante lin en sian reton.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
Li insidas, alpremiĝas, Kaj la malriĉulo falas en liajn fortajn ungegojn.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
Li diras en sia koro: Dio forgesis, Li kovras Sian vizaĝon, Li neniam vidos.
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
Leviĝu, ho Eternulo; ho Dio, levu Vian manon; Ne forgesu mizerulojn.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
Por kio malpiulo malŝatas Dion, Kaj diras en sia koro, ke Vi ne postulos respondon?
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
Vi vidas ja, ĉar mizerojn kaj suferojn Vi rigardas, por redoni laŭ Via forto. Al Vi fordonas sin malriĉulo; Por orfo Vi estas helpanto.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
Rompu la brakon de malpiulo kaj malbonulo, Por ke eĉ serĉante lian malbonon, oni ĝin ne trovu.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
La Eternulo estas Reĝo por eterne kaj ĉiam, Pereis la idolistoj de Lia tero.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
Deziron de humiluloj Vi aŭdas, ho Eternulo; Vi fortigas ilian koron, Vi atentigas Vian orelon,
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
Por doni juĝon al orfo kaj premato, Por ke oni ĉesu peli homon de la tero.