Псалми 10
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
Why standest thou afar off, O LORD? why hidest thou thyself in times of trouble?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
In the pride of the wicked the poor is hotly pursued; let them be taken in the devices that they have imagined.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
For the wicked boasteth of his heart’s desire, and the covetous renounceth, [yea], contemneth the LORD.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
The wicked, in the pride of his countenance, [saith], He will not require [it]. All his thoughts are, There is no God.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
His ways are firm at all times; thy judgments are far above out of his sight: as for all his adversaries, he puffeth at them.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
He saith in his heart, I shall not be moved: to all generations I shall not be in adversity.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
His mouth is full of cursing and deceit and oppression: under his tongue is mischief and iniquity.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
He sitteth in the lurking places of the villages: in the covert places doth he murder the innocent: his eyes are privily set against the helpless.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
He lurketh in the covert as a lion in his den: he lieth in wait to catch the poor: he doth catch the poor, when he draweth him in his net.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
He croucheth, he boweth down, and the helpless fall by his strong ones.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
He saith in his heart, God hath forgotten: he hideth his face; he will never see it.
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
Arise, O LORD; O God, lift up thine hand: forget not the poor.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
Wherefore doth the wicked contemn God, and say in his heart, Thou wilt not require [it]?
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
Thon hast seen [it]; for thou beholdest mischief and spite, to take it into thy hand: the helpless committeth [himself] unto thee; thou hast been the helper of the fatherless.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
Break thou the arm of the wicked; and as for the evil man, seek out his wickedness till thou find none.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
The LORD is King for ever and ever: the nations are perished out of his land.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
LORD, thou hast heard the desire of the meek: thou wilt prepare their heart, thou wilt cause thine ear to hear:
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
To judge the fatherless and the oppressed, that man which is of the earth may be terrible no more.
