Псалми 10
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
Why stand you afar off, O LORD? why hide you yourself in times of trouble?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
The wicked in his pride does persecute the poor: let them be taken in the devices that they have imagined.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
For the wicked boasts of his heart’s desire, and blesses the covetous, whom the LORD abhors.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
The wicked, through the pride of his countenance, will not seek after God: God is not in all his thoughts.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
His ways are always grievous; your judgments are far above out of his sight: as for all his enemies, he puffs at them.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
He has said in his heart, I shall not be moved: for I shall never be in adversity.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
His mouth is full of cursing and deceit and fraud: under his tongue is mischief and vanity.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
He sits in the lurking places of the villages: in the secret places does he murder the innocent: his eyes are privately set against the poor.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
He lies in wait secretly as a lion in his den: he lies in wait to catch the poor: he does catch the poor, when he draws him into his net.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
He crouches, and humbles himself, that the poor may fall by his strong ones.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
He has said in his heart, God has forgotten: he hides his face; he will never see it.
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
Arise, O LORD; O God, lift up your hand: forget not the humble.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
Why does the wicked scorn God? he has said in his heart, You will not require it.
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
You have seen it; for you behold mischief and spite, to requite it with your hand: the poor commits himself to you; you are the helper of the fatherless.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
Break you the arm of the wicked and the evil man: seek out his wickedness till you find none.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
The LORD is King for ever and ever: the heathen are perished out of his land.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
LORD, you have heard the desire of the humble: you will prepare their heart, you will cause your ear to hear:
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
To judge the fatherless and the oppressed, that the man of the earth may no more oppress.
