Псалми 10
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
Why, Jehovah, standest thou afar off? [Why] hidest thou thyself in times of distress?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
The wicked, in his pride, doth hotly pursue the afflicted. They shall be taken in the devices that they have imagined.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
For the wicked boasteth of his soul's desire, and he blesseth the covetous; he contemneth Jehovah.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
The wicked [saith], in the haughtiness of his countenance, He doth not search out: all his thoughts are, There is no God!
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
His ways always succeed; thy judgments are far above out of his sight; [as for] all his adversaries, he puffeth at them.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
He saith in his heart, I shall not be moved; from generation to generation I shall be in no adversity.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
His mouth is full of cursing, and deceit, and oppression; under his tongue is mischief and iniquity.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
He sitteth in the lurking-places of the villages; in the secret places doth he slay the innocent: his eyes watch for the wretched.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
He lieth in wait secretly, like a lion in his thicket; he lieth in wait to catch the afflicted: he doth catch the afflicted, drawing him into his net.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
He croucheth, he boweth down, that the wretched may fall by his strong ones.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
He saith in his heart, God hath forgotten, he hideth his face, he will never see [it].
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
Arise, Jehovah; O God, lift up thy hand: forget not the afflicted.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
Wherefore doth the wicked contemn God? He hath said in his heart, Thou wilt not require [it].
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
Thou hast seen [it], for thou thyself beholdest trouble and vexation, to requite by thy hand. The wretched committeth himself unto thee; thou hast been the helper of the fatherless.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
Break thou the arm of the wicked, and as for the evil man, seek out his wickedness [till] thou find none.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
Jehovah is King for ever and ever: the nations have perished out of his land.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
Jehovah, thou hast heard the desire of the meek, thou hast established their heart: thou causest thine ear to hear,
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
To do justice to the fatherless and the oppressed one, that the man of the earth may terrify no more.
