Псалми 10

1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.