Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Pregovori Salomona, Davidovega sina, Izraelovega kralja,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
da bi spoznali modrost in poučevanje, da bi zaznali besede razumevanja,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
da bi sprejeli poučevanje modrosti, pravice, sodbe in nepristranskost;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
da bi dali premetenost preprostemu, mladeniču spoznanje in preudarnost.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Moder človek bo slišal in bo povečal učenje in razumen človek se bo dokopal k modrim nasvetom,
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
da bo razumel pregovor in razlago, besede modrih in njihove temne izreke.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Strah Gospodov je začetek spoznanja, toda bedaki prezirajo modrost in poučevanje.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Moj sin, prisluhni poučevanju svojega očeta in ne zapusti postave svoje matere,
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
kajti ona bosta ornament milosti tvoji glavi in verižici okoli tvojega vratu.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Moj sin, če te grešniki privabljajo, ne privoli.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Če rečejo: »Pridi z nami, v zasedi prežimo na kri, brez razloga se tajno pritajimo za nedolžnega,
požrimo jih žive kakor grob in cele, kakor tiste, ki gredo dol v jamo. (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Našli bomo vse dragoceno imetje, svoje hiše bomo napolnili z ukradenim blagom.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Svoj žreb vrzi med nas, vsi imejmo eno mošnjo.«
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Moj sin, ne hodi z njimi na pot, svoje stopalo zadrži pred njihovo stezo,
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
kajti njihova stopala tečejo k zlu in hitijo, da prelijejo kri.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Zagotovo je zaman razprostrta mreža v očeh katerekoli ptice.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
In oni prežijo v zasedi na svojo lastno kri, tajno se pritajijo za svoja lastna življenja.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Takšne so poti vsakega, ki je pohlepen dobička, ki odvzema življenje svojim lastnikom.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Modrost kliče zunaj, svoj glas izreka na ulicah,
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
kliče na glavnem kraju vrveža, v odprtinah velikih vrat, v mestu izreka svoje besede, rekoč:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
»Doklej boste, vi topi, ljubili topost? In se posmehljivci razveseljevali v svojem posmehovanju in bedaki sovražili spoznanje?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Obrnite se na moj opomin. Glejte, na vas bom izlila svojega duha, razglašala vam bom svoje besede.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Ker sem klicala, pa ste odklonili, iztegovala sem svojo roko, pa noben človek ni upošteval,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
temveč ste zaničevali vse moje svetovanje in niste hoteli mojega opomina,
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
se bom tudi jaz smejala ob vaši katastrofi, zasmehovala bom, ko pride vaš strah,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
ko prihaja vaš strah kakor opustošenje in vaše uničenje kakor vrtinčast veter, ko nad vas prihajata tegoba in tesnoba.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Tedaj se bodo obračali name, toda ne bom jim odgovorila, iskali me bodo zgodaj, toda ne bodo me našli,
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
ker so sovražili spoznanje in niso izbrali strahu Gospodovega.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Ničesar niso hoteli od mojega nasveta. Prezirali so vsak moj opomin.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Zato bodo jedli od sadu svoje lastne poti in napolnjeni bodo s svojimi lastnimi naklepi.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Kajti odvračanje od preprostosti jih bo ubilo in uspevanje bedakov jih bo uničilo.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Toda kdorkoli me posluša, bo varno prebival in bo miren pred strahom zla.«
