Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Israel fia Solomo, David ƒe vi ƒe lododowo nye esiawo:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
na nunya kple amehehe, na nya goglowo gɔmesese,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
hena agbe dzɔdzɔe kple agbe ɖevi nɔnɔ, be woawɔ nu si dzɔ, nu si le eteƒe kple nu si nyo,
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
be ame gblɔewo nadze aɖaŋu eye woana nunya kple sidzedze sɔhɛwo,
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
nunyalawo neɖo to, ne woasrɔ̃ nu akpe ɖe esi wonya xoxo la ŋu eye ame siwo si sidzedze le xoxo la naxɔ aɖaŋu,
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
be woase nunyalawo ƒe lododowo abebubuwo kple adzowo gɔme.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Yehowa vɔvɔ̃e nye nunya ƒe gɔmedzedze, ke bometsilawo doa vlo nunya kple amehehe.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Vinye, ɖo to fofowò ƒe nuxɔxlɔ̃ eye mègagbe nu le dawò ƒe nufiame gbɔ o.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Anye seƒoƒokuku aɖo atsyɔ̃ na wò ta kple kɔga anɔ kɔwò.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Vinye, ne nu vɔ̃ wɔlawo le nuwò blem la, mègalɔ̃ na wo o.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Ne wogblɔ na wò be, “Va kplɔ mí ɖo, na míade xa ɖe ame aɖe ƒe ʋu ŋuti, na míanɔ xame na luʋɔ maɖifɔ aɖe,
ne míamii agbagbee abe tsiẽƒe ene, eye míamii blibo abe ame siwo ge dze ʋe globo me ene (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
ekema nu xɔasi vovovowo asu mía si eye míatsɔ afunyinuwo ayɔ míaƒe xɔwo mee
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
eya ta de mía dzi ale be míana gakotoku ɖeka wò” la,
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
vinye, mègakplɔ wo ɖo o, mègaka afɔ woƒe toƒewo o
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
elabena woƒe afɔ ɖea abla ɖe nu vɔ̃ ŋu eye wogona ɖe ʋukɔkɔɖi ŋu.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Enye movidzɔdzɔ be woaɖo ɖɔ ɖi na xeviwo le wo katã ƒe ŋkume!
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Ame siawo de xa ɖi na woawo ŋutɔ ƒe ʋu eye wole adeklo dzi ɖe woawo ŋutɔ ɖokuiwo ŋu!
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Aleae ame siwo tia viɖe ƒoɖi yome la ƒe nuwuwu anɔ, elabena eɖea ame siwo ƒe asi su edzi la ƒe agbe ɖa.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Nunya le ɣli dom le mɔtata dzi eye wòkɔ gbe dzi le ƒuƒoƒewo.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Ele ɣli dom le mɔtata siwo dzi zinyenye le la ƒe dzogoewo dzi eye wòle eƒe nyawo gblɔm le dua ƒe agbowo me be,
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“Va se ɖe ɣe ka ɣi mi gegemewo mialɔ̃ bometsinuwɔwɔ? Va se ɖe ɣe ka yi fewuɖulawo akpɔ dzidzɔ le fewuɖuɖu ŋu, bometsilawo alé fu sidzedze?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Ne ɖe mietrɔ ɖe nye mokaname ŋu la, anye ne metrɔ nye dzi kɔ ɖe anyi na mi eye mena mienya nye susuwo.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Ke esi miegbe tɔtɔ nam esi meyɔ mi, esi meke nye abɔwo me, mietsɔ ɖeke le eme o
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
eye miedo toku nye aɖaŋuɖoɖowo, hegbe nye mokaname ta la,
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
nye hã mako mi le miaƒe gbegblẽ ta eye maɖe alɔme le mia ŋu ne dzɔgbevɔ̃e ƒo ɖe mia dzi,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
ɛ̃, ne eƒo ɖe mia dzi abe ahom sesẽ ene, gbegblẽ hã zɔ to mia dzi abe yali ene, eye xaxa kple hiã va mia dzi kpoyi!
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
“Ekema woayɔm gake nyematɔ o, woadim gake womakpɔm o.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Le esi wolé fu sidzedze eye wometia Yehowavɔvɔ̃ o,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
le esi wogbe nye aɖaŋuɖoɖo hedo vlo nye mokaname ta.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Azɔ la woaɖu woƒe mɔwo ƒe kutsetse eye woƒe ɖoɖowo ƒe kutsetse aɖi ƒo na wo
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
elabena gegemewo ƒe afɔɖeɖe baɖawo awu wo eye bometsilawo ƒe ɖekematsɔleme atsrɔ̃ wo.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Ke ame sia ame si ɖoa tom la, anɔ agbe le dedinɔnɔ me eye aɖe dzi ɖi bɔkɔɔ, mavɔ̃ na dzɔgbevɔ̃e o.”
