Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
The parables of Solomon, son of David, king of Israel,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
in order to know wisdom and discipline,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
to understand words of prudence, and to accept the instruction of doctrine, justice and judgment, and equity,
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
so as to give discernment to little ones, knowledge and understanding to adolescents.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
By listening, the wise shall become wiser and the intelligent shall possess governments.
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
He shall turn his soul to a parable and to its interpretation, to the words of the wise and their enigmas.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The fear of the Lord is the beginning of wisdom. The foolish despise wisdom as well as doctrine.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Listen, my son, to the discipline of your father, and forsake not the law of your mother,
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
so that grace may be added to your head and a collar to your neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My son, if sinners should entice you, do not consent to them.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they should say: “Come with us. We will lie in wait for blood. We will lay traps against the innocent, without cause.
Let us swallow him alive, like Hell, and whole, like one descending into the pit. (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
We will discover every precious substance. We will fill our houses with spoils.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Cast your lot with us. One purse will be for us all.”
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
My son, do not walk with them. Preclude your feet from their paths.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
For their feet rush to evil, and they hurry to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
But a net is thrown in vain before the eyes of those who have wings.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Likewise, they lie in ambush against their own blood, and they undertake deceits against their own souls.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Thus, the ways of all those who are greedy seize the souls of those who possess.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom forewarns far and wide; she bestows her voice in the streets.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
She cries out at the head of crowds; at the entrance of the gates of the city, she offers her words, saying:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“Little ones, how long will you choose to be childish, and how long will the foolish desire what is harmful to themselves, and how long will the imprudent hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Be converted by my correction. Lo, I will offer my spirit to you, and I will reveal my words to you.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
For I called, and you refused. I extended my hand, and there was no one who watched.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
You have despised all my counsels, and you have neglected my rebukes.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
Similarly, I will ridicule you at your demise, and I will mock you, when that which you feared shall overcome you.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
When sudden calamity rushes upon you, and your demise advances like a tempest, when tribulation and anguish overcome you,
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
then they will call to me, and I will not heed, they will arise in the morning, and not find me.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
For they held hatred for discipline, and they would not accept the fear of the Lord;
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
they would not consent to my counsel, but they detracted from all of my corrections.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Therefore, they shall eat the fruit of their way, and they shall have their fill of their own counsels.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
The loathing of the little ones shall destroy them, and the prosperity of the foolish shall perish them.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
But whoever will listen to me shall rest without terror, and shall have full enjoyment of abundance, without fear of evils.”
