Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Ordsprog af Salomo, Davids Søn, Israels Konge,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
for af dem at faa Visdom og Undervisning, for at forstaa Forstandens Ord;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
for at modtage Undervisning i Klogskab, modtage Ret og Retfærdighed og Retvished;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
for at give de uvidende Vid, de unge Kundskab og Kløgt.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Hvo som er viis, høre til og gaa frem i Lærdom, og hvo som er forstandig, vinde Evne til at styre;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
for at forstaa Ordsprog og Gaader, Vismænds Ord og deres mørke Taler.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Herrens Frygt er Begyndelse til Kundskab; Daarerne foragte Visdom og Undervisning.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hør, min Søn! din Faders Undervisning, og forlad ikke din Moders Lov;
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
thi de ere en yndig Krans til dit Hoved og Kæder til din Hals.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Min Søn! naar Syndere lokke dig, da samtyk ikke!
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Dersom de sige: Gak med os, vi ville lure efter Blod, vi ville efterstræbe den uskyldige, som er uden Sag;
vi ville, som Dødsriget, sluge dem levende, ja hele og holdne, som de, der nedfare i Hulen; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
vi ville finde alle Haande dyrebart Gods, vi ville fylde vore Huse med Rov;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
du skal tage din Lod iblandt os, vi ville alle sammen have een Pose:
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Min Søn! vandre ikke paa Vej med dem, hold din Fod tilbage fra deres Sti;
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
thi deres Fødder haste til ondt, og de skynde sig for at udøse Blod;
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
thi forgæves udspændes Garn for alle Fugles Øjne;
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
og de lure paa deres eget Blod, de efterstræbe deres eget Liv.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Saa ere enhvers Veje, som er hengiven til Gerrighed; den tager sine egne Herrers Liv.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Visdommen raaber udenfor, den opløfter sin Røst paa Gaderne;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
paa Hjørnet af de befærdede Gader raaber den; ved Indgangene til Portene, i Staden, taler den sine Ord:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Hvor længe ville I uvidende elske Uvidenhed, og Spotterne have Lyst til Spot, og Daarer hade Kundskab?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Vender eder til min Revselse; se, jeg vil udgyde min Aand over eder, jeg vil kundgøre eder mine Ord.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Efterdi jeg raabte, og I vægrede eder, jeg udrakte min Haand, og ingen gav Agt;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
og I lode alt mit Raad fare og vilde ikke vide af min Revselse:
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
Saa vil jeg, jeg selv le i eders Ulykke, jeg vil spotte, naar det kommer, som I frygte for;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
naar det, som I frygte for, kommer som en Ødelæggelse, og eders Ulykke kommer som en Hvirvelvind, naar Angest og Trængsel kommer over eder:
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Da skulle de paakalde mig, men jeg skal ikke svare, de skulle søge mig, men ikke finde mig.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Fordi de hadede Kundskab og udvalgte ikke Herrens Frygt,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
fordi de ikke vilde vide af mit Raad, men foragtede al min Revselse:
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Saa skulle de æde Frugten af deres Veje og blive mætte af deres egne Raad.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Thi de uvidendes Frafald skal volde dem Død, og Daarers Tryghed skal ødelægge dem selv.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Men hvo mig lyder, skal bo tryggelig og være rolig, uden Frygt for det onde.
