Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
以色列王達味之子撒羅滿的箴言：
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
是為教人學習智慧和規律，叫人明瞭哲言，
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
接受明智的教訓－－仁義、公平和正直，
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
使無知者獲得聰明，使年少者獲得知識和慎重，
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
使智慧者聽了，增加學識；使明達人聽了，汲取智謀，
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
好能明瞭箴言和譬喻，明瞭智者的言論和他們的隱語。
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
敬畏上主是智慧的肇基；只有愚昧人蔑視智慧和規律。
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
我兒，你應聽你父親的教訓，不要拒絕你母親的指教，
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
因為這就是你頭上的冠冕，你頸上的珠鏈。
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
我兒，如果惡人勾引你，你不要聽從；
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
如果他們說：「來跟我們去暗算某人，無故地陷害無辜。
我們要像陰府一樣活活地吞下他們，把他們整個吞下去，有如墮入深坑裏的人； (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
這樣，我們必獲得各種珍寶，以贓物充滿我們的房屋。
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
你將與我們平分秋色，我們將共有同一錢囊。」
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
我兒，你不要與他們同流合污，該使你的腳遠離他們的道路，
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
因為他們雙腳趨向兇惡，急於傾流人血。
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
在一切飛鳥眼前，張設羅網，盡屬徒然。
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
其實，他們不外是自流己血，自害己命。
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
這就是謀財害命者的末路：他必要送掉自己的性命。
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
智慧在街上吶喊，在通衢發出呼聲；
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
在熱鬧的街頭呼喚，在城門和市區發表言論：「
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
無知的人，你們喜愛無知；輕狂的人，你們樂意輕狂；愚昧的人，你們憎恨知識，要到何時呢﹖
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
你們應回心聽我的勸告。看，我要向你們傾吐我的心意，使你們瞭解我的言詞。
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
但是，我呼喚了，你們竟予以拒絕；我伸出了手，誰也沒有理會。
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
你們既蔑視了我的勸告，沒有接受我的忠言；
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
因此，你們遭遇不幸時，我也付之一笑；災難臨到你們身上時，我也一笑置之。
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
當災難如暴風似的襲擊你們，禍害如旋風似的捲去你們，困苦憂患來侵襲你們時，我也置之不顧。
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
那時，他們呼求我，我必不答應：他們尋找我，必尋不著我；
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
因為他們憎恨知識，沒有揀選敬畏上主，
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
沒有接受我的勸告，且輕視了我的一切規諫。
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
所以他們必要自食其果，飽嘗獨斷獨行的滋味。
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
的確，無知者的執迷不悟殺害了自己；愚昧人的漠不關心斷送了自己。
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
但是，那聽從我的，必得安居，不怕災禍，安享太平。
