< Приче Соломонове 1 >

1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Israel manghai David capa Solomon kah he,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
cueihnah ming sak ham neh ol yakmingnah te yakming sak ham thuituennah la om.
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Thuituennah la loh ham neh duengnah, tiktamnah neh vanatnah te aka cangbam sak la om.
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Camoe hlangyoe taengah mingnah neh thuepnah, khinglangnah aka pae la om.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Aka cueih loh hnatun saeh lamtah rhingtuknah la thap thil saeh, aka yakming loh a niing la hol saeh.
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
Aka cueih rhoek kah, nuettahnah olka neh amih kah olkael aka yakming sak la om.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
BOEIPA hinyahnah tah cueihnah, mingnah a tongnah la om tih aka ang loh thuituennah a hnoelrhoeng.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Ka ca aw na pa kah thuituennah he hnatun lamtah na nu kah olkhueng khaw tloeng sut boeh.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Te te na lu ham mikdaithen kah lukhueng neh na rhawn ham oi la om.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Ka ca nang te hlangtholh rhoek loh n'hloih cakhaw rhoih boeh.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
“Kaimih taengah pongpa lamtah hlang thii te rhongngol thil sih, ommongsitoe te a tloengtlaih la dawn sih.
12 Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
Amih te saelkhui bangla a hing la dolh sih lamtah tangrhom ah a pum la a cungpung bangla om saeh. (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
A boei a rhaeng boeih neh a phu aka tlo te n'dang uh vetih mamih im he kutbuem neh m'baetawt sak mako.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Na hmulung te kaimih lakli ah naan lamtah mamih boeih ham sungsa pakhat la om saeh,” a ti uh atah,
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Ka ca aw, amih kah longpuei ah cet boel lamtah na kho te amih kah a hawn lamloh hoi lah.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Amih kah a kho tah boethae hamla cungpoeh uh tih thii long sak ham loe uh.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Vaa phae boeih kah a hmaiah a tloengtlaih la lawk a tung uh.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Amih loh amamih kah a thii te a rhongngol thil uh tih a hinglu te a mae uh.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Mueluemnah dongah aka mueluem boeih kah a khosing te tah a boei kah a hinglu ni a rhawt pah.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Cueihnah tah vongvoel ah tamhoe tih toltung ah a ol a huel.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Thohka ah aka kawk rhoek kah a lu ah a pang pah tih khopuei vongka ah ol a thui.
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Hlangyoe nang loh mevaeng hil nim hlangyoe na lungnah ve, hmuiyoi rhoek tah amamih kah saipaat dongah naep uh tih, aka ang rhoek loh mingnah te a hmuhuet uh.
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Ka toelthamnah he mael thil lah, ka mueihla he nang hamla kan thaa saeh lamtah ka ol he khaw nang kam ming sak eh.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Kang khue vaengah na aal uh tih ka kut kan cavaih vaengah nim te hnatung uh pawh.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Kai kah cilsuep boeih te na dul uh tih, kai kah toelthamnah khaw na ngaih uh pawh.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
Kai khaw nangmih kah rhainah te ka nueih thil vetih nangmih ah birhihnah a thoeng vaengah kan tamdaeng ni.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Nangmih kah birhihnah tah khohli rhamrhael bangla ha pawk vetih na rhainah loh cangpalam bangla halo vaengah, citcai neh khobing loh nangmih te m'paan vaengah,
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Kai ng'khue uh cakhaw ka doo mahpawh, kai n'toem uh cakhaw m'hmu uh bal mahpawh.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Te yueng te mingnah a hmuhuet uh tih BOEIPA kah hinyahnah te tuek uh pawh.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Kai cilsuep dongah naep uh pawt tih, kai kah toelthamnah khaw boeih a tlaitlaek uh.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
A khosing kah a thaih te a caak uh vetih a cilkhih loh a lawn uh bitni.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Hlangyoe hnuknong loh amih te a ngawn vetih aka ang kah ommongnah loh amih te a milh sak ni.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Tedae kai taengah aka hnatun long tah ngaikhuek la kho a sak vetih yoethae kah birhihnah khuiah khaw rhalthal van ni.

< Приче Соломонове 1 >