Приче Соломонове 9
1 Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
Visheten byggde sitt hus, och högg sju pelare;
2 Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
Och slagtade sin boskap, skänkte sitt vin, och tillredde sitt bord;
3 Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
Och sände sina tjenarinnor ut, till att bjuda upp på stadsens palats:
4 Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
Den fåkunnig är, han komme hit; och till de dårar sade hon:
5 Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
Kommer, äter af mitt bröd, och dricker af vinet, som jag skänker;
6 Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
Öfvergifver det galna väsendet, så fån I lefva; och går på förståndsens väg.
7 Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
Hvilken som tuktar bespottaren, han får skam igen; och den som straffar en ogudaktigan, han varder försmädad.
8 Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
Straffa bespottaren intet, att han icke hatar dig; straffa den visa, han skall älska dig.
9 Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
Gif dem visa, så skall han ännu visare varda; lär den rättfärdiga, så växer han till i lärdom.
10 Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
Vishetenes begynnelse är Herrans fruktan, och förstånd lärer hvad heligt är;
11 Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
Ty igenom mig skola dine dagar månge varda, och dins lifs år dig flere varda.
12 Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
Äst du vis, så äst du dig vis; äst du en bespottare, så måste du umgälla det allena.
13 Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
Men en galen ostadig qvinna, full med sqvaller, och fåvitsk;
14 И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
Sitter i sins hus dörr, på en stol, högt uppe i stadenom;
15 Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
Till att bjuda alla de der framom gå, och rättelliga vandra på sinom vägom:
16 Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
Den der fåkunnig är, han komme hit. Och till de dårar säger hon:
17 Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
Stulet vatten är sött, och fördoldt bröd är lustigt.
