Приче Соломонове 9
1 Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
Wisdom hath builded her house; She hath hewn out her seven pillars.
2 Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
She hath killed her fatlings; She hath mingled her wine; Yea, she hath furnished her table.
3 Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
She hath sent forth her maidens; She crieth aloud upon the highest places of the city:
4 Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
“Whoever is simple, let him turn in hither!” To him that is void of understanding she saith,
5 Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
“Come, eat of my bread, And drink of the wine which I have mingled!
6 Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
Forsake folly, and live! And go forward in the way of understanding!
7 Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
“He who correcteth a scoffer Bringeth shame upon himself; And he who rebuketh the wicked Bringeth upon himself a stain.
8 Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
Rebuke not a scoffer, lest he hate thee; Rebuke a wise man, and he will love thee.
9 Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
Give instruction to a wise man, and he will be yet wiser; Teach a righteous man, and he will increase his learning.
10 Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
The fear of the LORD is the beginning of wisdom, And the knowledge of the Most Holy is understanding.
11 Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
Yea, through me thy days shall be multiplied, And the years of thy life shall be increased.
12 Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
If thou art wise, thou art wise for thyself; And if thou art a scoffer, thou alone must bear it.”
13 Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
The foolish woman is clamorous; She is very simple, and careth for nothing.
14 И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
She sitteth at the door of her house, Upon a seat in the high places of the city,
15 Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
To call aloud to those that pass by, Who go straight forward in their ways,
16 Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
“Whoever is simple, let him turn in hither!” And to him that is void of understanding she saith,
17 Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
“Stolen water is sweet, And bread eaten in secret is pleasant.”
