Приче Соломонове 9
1 Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
Wisdom hath builded her house, she hath hewn out her seven pillars;
2 Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
She hath prepared her meat, she hath mingled her wine; she hath also furnished her table.
3 Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
She hath sent forth her maidens, she calleth, upon the highest places of the city:
4 Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
'Whoso is thoughtless, let him turn in hither'; as for him that lacketh understanding, she saith to him:
5 Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
'Come, eat of my bread, and drink of the wine which I have mingled.
6 Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
Forsake all thoughtlessness, and live; and walk in the way of understanding.
7 Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
He that correcteth a scorner getteth to himself shame, and he that reproveth a wicked man, it becometh unto him a blot.
8 Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
Reprove not a scorner, lest he hate thee; reprove a wise man, and he will love thee.
9 Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
Give to a wise man, and he will be yet wiser; teach a righteous man, and he will increase in learning.
10 Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
The fear of the LORD is the beginning of wisdom, and the knowledge of the All-holy is understanding.
11 Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
For by me thy days shall be multiplied, and the years of thy life shall be increased.
12 Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
If thou art wise, thou art wise for thyself; and if thou scornest, thou alone shalt bear it.'
13 Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
The woman Folly is riotous; she is thoughtless, and knoweth nothing.
14 И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
And she sitteth at the door of her house, on a seat in the high places of the city,
15 Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
To call to them that pass by, who go right on their ways:
16 Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
'Whoso is thoughtless, let him turn in hither'; and as for him that lacketh understanding, she saith to him:
17 Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
'Stolen waters are sweet, and bread eaten in secret is pleasant.'
