< Приче Соломонове 8 >
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
¿No llama la sabiduría? ¿No alza su voz el entendimiento?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
En lo alto de la colina, se pone en pie junto al camino, y sobre en las encrucijadas.
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
A las puertas de la ciudad, en la entrada grita:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
“¡Los estoy llamando a todos ustedes! ¡A todos los habitantes del mundo!
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Si eres inmaduro, aprende a crecer. Si eres tonto, aprende y vuélvete inteligente.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Escúchame porque tengo valiosas cosas que explicarte.
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
Yo digo lo correcto, porque digo la verdad y odio la maldad en todas sus formas.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Todas mis palabras son verdaderas, y ninguna es falsa ni engañosa.
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
Mis palabras son fáciles de entender para todo el que tiene entendimiento. Son rectas para el que tiene conocimiento.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Elige mi enseñanza por encima de la plata; elige el conocimiento más que el oro puro.
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
Porque la sabiduría es más valiosa que los rubíes. ¡Nada de lo que puedas desear se compara a ella!
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
“Yo, la sabiduría, vivo con las buenas decisiones. Sé como hallar el conocimiento y el discernimiento.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Honrar al Señor significa aborrecer el mal. Por ello aborrezco el orgullo y la arrogancia, la conducta malvada y el decir mentiras.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Tengo el consejo y el buen juicio. Conmigo está la inteligencia y el poder.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Gracias a mi los reyes reinan, y los gobernantes emiten decretos justos.
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Gracias a mi los líderes y nobles pueden gobernar, así como todos los que gobiernan con justicia.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Amo a los que me aman, y los que me buscan de corazón me encontrarán.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Conmigo está la riqueza y el honor, así como la riqueza y prosperidad duraderas.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
El fruto que produzco es mejor que el oro, incluso que el oro puro, y mi cosecha es mejor que la plata más fina.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Vivo con rectitud, y sigo los caminos de la justicia.
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
Yo otorgo riqueza a los que me aman, y lleno sus almacenes de tesoros.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
“El Señor me creó desde el principio. Fui creada antes que cualquier otra cosa.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Fui formada hace mucho tiempo, desde el principio, y antes de que el mundo existiera.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Nací cuando no había profundidades en el océano, cuando no había fuentes de aguas.
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Nací antes de que se formaran las montañas y colinas,
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
aun antes de que él hiciera la tierra y sus campos, o siquiera el polvo de la tierra.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Estuve allí cuando los cielos fueron puestos en su lugar, cuando él dibujó el horizonte sobre el océano,
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
cuando puso las nubes arriba en el cielo, y cuando creó las fuentes de los océanos.
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
Cuando estableció los límites del mar para que no se saliera más allá de su voluntad, y cuando estableció los fundamentos de la tierra.
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
En ese tiempo estaba a su lado, como maestro artesano. Lo alegraba todos los días, y yo sentía siempre alegría en su presencia.
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
Estuve muy feliz en el mundo que creó, y celebrábamos juntos con los seres humanos.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
“Ahora, hijos míos, escúchenme, porque los que siguen mis caminos son felices.
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Escuchen mis instrucciones y sean sabios. No rechacen mi instrucción
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Felices son los que me escuchan, los que están pendientes en mi puerta para verme llegar.
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Porque los que me encuentran, encuentran la vida, y son aceptados por el Señor.
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Pero los que no me encuentran se hacen daño a sí mismos, pues todos los que me aborrecen aman la muerte”.