< Приче Соломонове 8 >
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Ogummaan hin iyyuu? Hubannaanis sagalee isaa ol hin fudhatuu?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Isheen qarqara karaa, lafa ol kaʼaa irra, iddoo daandiin itti wal gaʼu dhaabatti;
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
karra magaalaatti nama galchu bira, balbala dura dhaabattee akkana jettee iyyiti:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
“Yaa namoota, ani iyyeen isin waama; ani ilmaan namaa hundatti sagalee koo ol nan fudhadha.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Isin warri homaa hin beekne, qalbii horadhaa; isin warri gowwaan hubannaa argadhaa.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Ani waan faayidaa qabu nan dubbadhaatii, dhagaʼaa; waan qajeelaa dubbachuufis afaan koo nan banadha.
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
Afaan koo dhugaa dubbata; arrabni koo hammina jibbaatii.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Dubbiin afaan koo hundinuu qajeelaa dha; dubbii koo keessaa tokko iyyuu jalʼaa yookaan micciiramaa miti.
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
Nama waa hubatuuf dubbiin koo hundinuu qajeelaa dha; warra beekumsa qabuufis hirʼina hin qabu.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Qooda meetii gorsa koo, warqee qulqulluu caalaas beekumsa filadhu;
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
ogummaan lula diimaa caalaa gatii guddaa qabdii; wanni ati hawwitu tokko iyyuu isheedhaan wal hin madaalu.
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
“Ani ogummaan, qalbii wajjin nan jiraadha; ani beekumsaa fi hubannaa qaba.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Waaqayyoon sodaachuun jibbuu dha; hammina ani of tuulummaa fi of guddisuu, amala hamaa fi haasaa jalʼaa nan jibba.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Gorsaa fi murtiin dhugaa kan koo ti; ani hubannaa fi humna qaba.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Mootonni anaan moʼu; bulchitoonnis anaan seera qajeelaa baasu.
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Ilmaan moototaa anaan bulchu; namoonni bebeekamoon hundis anaan biyya bulchu.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Ani warra na jaallatan nan jaalladha; warri na barbaadanis na argatu.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Soorumnii fi ulfinni, qabeenyii fi badhaadhummaan dhuma hin qabne harkuma koo jiru.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Iji koo warqee qulqulluu caala; buʼaan narraa argamus meetii filatamaa caala.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Ani karaa qajeelummaa irra, daandii qajeelaa irras nan deema;
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
warra na jaallatutti qabeenya nan dhangalaasa; mankuusa qabeenya isaanii illee nan guuta.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
“Waaqayyo waan bara durii hojjeteen dura, hojii isaa kan jalqabaatiin dura na aanfate;
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
ani utuu addunyaan hin uumamin dura, jalqabumatti, bara hamma hin qabneen dura nan muudame.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Ani utuu tuujubni hin jiraatin, utuu burqaawwan bishaaniin hin guutamin dhaladhe;
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
utuu tulluuwwan iddoo isaanii hin dhaabamin dura, ani gaarraniin dura nan dhaladhe;
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
utuu inni lafa yookaan dirree ishee yookaan biyyoo addunyaa tokko iyyuu hin uumin dura nan dhaladhe.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Yeroo inni samiiwwan hundeessetti, yeroo inni dhidhima irra muummee kaaʼetti ani achin ture;
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
yeroo inni gubbaatti duumessa jabeessee dhaabee madda tuujubaa illee hundeessetti ani achin ture;
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
yeroo inni akka bishaanonni ajaja isaa hin cabsineef jedhee, galaanaaf daangaa dhaabetti, yeroo inni lafa hundeessetti ani achin ture.
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
Yeroo sanatti ani ogeessa hojii harkaa taʼee isa biran ture. Ani yeroo hunda fuula isaa dura burraaqaa, guyyuma guyyaadhaan gammachuudhaan guutamaan ture;
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
ani guutummaa addunyaa isaa keessatti ililchaa, ilmaan namaatti illee gammadaan ture.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
“Eegaa yaa ilmaan ko, mee na dhagaʼaa; warri karaa koo eegan eebbifamoo dha.
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Gorsa koo dhaggeeffadhaatii ogeeyyii taʼaa; isa hin tuffatinaa.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Namni na dhagaʼu, kan guyyaa hunda balbala koo eegu, kan karra koo dura turu eebbifamaa dha.
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Namni na argatu kam iyyuu jireenya argata; Waaqayyo biratti illee fudhatama argata.
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Namni na hin arganne garuu ofuma miidha; namni na jibbu hundinuu duʼa jaallata.”