< Приче Соломонове 8 >
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Tsy miantso va ny fahendrena, Ary tsy manandra-peo va ny fahalalana?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Eo an-tampon’ ny fitoerana avo amoron-dalana Sy eo an-tsampanan-dalana no ijoroany.
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
Eo anilan’ ny vavahady, amin’ ny fidirana ho ao an-tanàna, Sy eo anaty vavahady no iantsoany maty hoe:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
Hianareo no antsoiko, ry olona; Ary ny feoko ho amin’ ny zanak’ olombelona.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Fantaro ny fahendrena, ry kely saina; Ary fantaro ny fahalalana, ry adala.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Henoy, fa hilaza zava-tsoa aho; Ary ny hilaza ny mahitsy no isokafan’ ny molotro.
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
Fa ny marina ihany no holazain’ ny vavako; Ary ny ratsy dia fahavetavetana, raha amin’ ny molotro.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Marina ny teny rehetra aloaky ny vavako; Tsy misy fiolakolahana na fitaka ao aminy.
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
Miharihary avokoa izy, raha amin’ ny mazava saina, Ary mahitsy, raha amin’ ny efa nahazo fahalalana.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Aza ny volafotsy no raisina, fa ny anatro, Ary aleo ny fahalalana toy izay ny volamena voafantina.
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
Fa ny fahendrena dia tsara noho ny voahangy; Ary ny zavatra irina rehetra tsy azo ampitahaina aminy.
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Izaho fahendrena dia miara-monina amin-tsaina, Ary hitan’ ny fahalalako ny fisainana mazava.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Ny fankahalana ny ratsy no fahatahorana an’ i Jehovah. Ny fiavonavonana sy ny fireharehana sy ny lalana ratsy Ary ny vava fandainga dia samy halako avokoa.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Ahy ny fisainana sy ny fanambinana; Izaho no fahalalana, izaho no manan-kery;
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Izaho no anjakan’ ny mpanjaka Sy andidian’ ny mpanapaka araka ny rariny;
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Izaho no anapahan’ ny andriandahy sy ny lehibe, Dia ny mpitsara rehetra amin’ ny tany.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Tiako izay tia ahy; Ary izay fatra-pitady ahy dia hahita ahy.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Ato amiko ny harena sy ny voninahitra, Eny, ny harena mateza sy ny fahamarinana.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Ny vokatro dia tsara noho ny volamena, eny, noho ny tena volamena aza, Ary ny fitomboan’ ny hareko mihoatra noho ny volafotsy voafantina.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Amin’ ny alehan’ ny fahamarinana no izorako, Dia ao amin’ ny lalan’ ny fitsarana marina,
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
Mba hampandovako harena izay tia ahy, Sy hamenoako ny firaketany.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
Jehovah nahary ahy ho fiandohan’ ny alehany, Ho voalohany amin’ ny asany hatramin’ ny taloha.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Izaho notendreny hatramin’ ny fahagola, Eny, hatramin’ ny voalohany indrindra, dia fony tsy mbola ary ny tany.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Fony tsy mbola ary ny lalina, no efa teraka aho, Fony tsy mbola ary ny loharano miboiboika be,
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Fony tsy mbola naorina ny tendrombohitra, Fony tsy mbola nisy havoana, no efa teraka aho,
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
Fony tsy mbola natao ny tany, na ny saha, Na ny voalohan’ ny vovo-tany ambonin’ izao rehetra izao.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Raha namorona ny lanitra Izy, dia tany aho, Raha namaritra ny hababakaka tambonin’ ny lalina Izy,
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
Raha nampitoetra ny rahona eny ambony Izy, Raha niboiboika fatratra ny loharanon’ ny lalina,
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
Raha nanisy faritra ho an’ ny ranomasina Izy, Mba tsy hahazoan’ ny rano mihoatra ny fetrany, Ary nandidy ny amin’ ny fanorenan’ ny tany,
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
Dia mpità-marika teo anilany aho Sady ravoravo isan’ andro isan’ andro Ka nilalao mandrakariva teo anatrehany;
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
Eny, nahafaly ahy ny tany nataony honenana, Ary naharavoravo ahy ny zanak’ olombelona.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Koa mihainoa ahy ianareo, anaka; Fa sambatra izay manaraka ny diako;
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Minoa anatra, ka hendre, Fa aza mandà.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Sambatra izay olona mihaino ahy Ka miari-tory mandrakariva eo am-bavahadiko, Ary miandry eo amin’ ny tolam-baravarako.
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Fa izay mahita ahy dia mahita fiainana Sady mahazo sitraka amin’ i Jehovah;
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Fa izay diso ahy kosa mampidi-doza amin’ ny fanahiny; Ary izay rehetra mankahala ahy tia fahafatesana.