Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
[Numquid non sapientia clamitat, et prudentia dat vocem suam?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
In summis excelsisque verticibus supra viam, in mediis semitis stans,
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
juxta portas civitatis, in ipsis foribus loquitur, dicens:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
O viri, ad vos clamito, et vox mea ad filios hominum.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Intelligite, parvuli, astutiam, et insipientes, animadvertite.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Audite, quoniam de rebus magnis locutura sum, et aperientur labia mea ut recta prædicent.
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
Veritatem meditabitur guttur meum, et labia mea detestabuntur impium.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Justi sunt omnes sermones mei: non est in eis pravum quid, neque perversum;
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
recti sunt intelligentibus, et æqui invenientibus scientiam.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Accipite disciplinam meam, et non pecuniam; doctrinam magis quam aurum eligite:
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
melior est enim sapientia cunctis pretiosissimis, et omne desiderabile ei non potest comparari.]
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
[Ego sapientia, habito in consilio, et eruditis intersum cogitationibus.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Timor Domini odit malum: arrogantiam, et superbiam, et viam pravam, et os bilingue, detestor.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Meum est consilium et æquitas; mea est prudentia, mea est fortitudo.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Per me reges regnant, et legum conditores justa decernunt;
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
per me principes imperant, et potentes decernunt justitiam.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Ego diligentes me diligo, et qui mane vigilant ad me, invenient me.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Mecum sunt divitiæ et gloria, opes superbæ et justitia.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Melior est enim fructus meus auro et lapide pretioso, et genimina me argento electo.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
In viis justitiæ ambulo, in medio semitarum judicii:
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
ut ditem diligentes me, et thesauros eorum repleam.]
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
[Dominus possedit me in initio viarum suarum antequam quidquam faceret a principio.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Ab æterno ordinata sum, et ex antiquis antequam terra fieret.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Nondum erant abyssi, et ego jam concepta eram: necdum fontes aquarum eruperant,
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
necdum montes gravi mole constiterant: ante colles ego parturiebar.
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
Adhuc terram non fecerat, et flumina, et cardines orbis terræ.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Quando præparabat cælos, aderam; quando certa lege et gyro vallabat abyssos;
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
quando æthera firmabat sursum, et librabat fontes aquarum;
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
quando circumdabat mari terminum suum, et legem ponebat aquis, ne transirent fines suos; quando appendebat fundamenta terræ:
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
cum eo eram, cuncta componens. Et delectabar per singulos dies, ludens coram eo omni tempore,
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
ludens in orbe terrarum; et deliciæ meæ esse cum filiis hominum.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Nunc ergo, filii, audite me: beati qui custodiunt vias meas.
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Audite disciplinam, et estote sapientes, et nolite abjicere eam.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Beatus homo qui audit me, et qui vigilat ad fores meas quotidie, et observat ad postes ostii mei.
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Qui me invenerit, inveniet vitam, et hauriet salutem a Domino.
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Qui autem in me peccaverit, lædet animam suam; omnes qui me oderunt diligunt mortem.]
