Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Knare antahintahi'zamo'ene antahi amahu antahi'zamo'a mago a'kna hu'neankino agerura eri antesga huno kezana netie.
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Agra kamofo tavaonte me'nea agonare, ka hatana hu'nefi oti'neno,
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
rankumapi ufre'nea kante ene kampi otineno ranke huno kezana netie.
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
Ana miko vahe'motmagu kezankea nehue. Vahe'motagu kezankea nehue.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Antahi'zantmi omane vahe'motma eta knare'ma huno refakomahu antahi'zana emeriho. Neginagi antahi'zane vahe'motma, eta antahi amahu antahi'zana emeriho.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Kama antahiho kema nehuana, na'ankure mareri agatere'nea zanku nehue, maka nanekema hanua kemo'a, fatgo huno tamage kege tamasamigahue.
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
Nagra tamage kege nehu'na, havi kegagama nagipinti'ma hu'zankura nagonete.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Maka nanekenimo'a tamage huno fatgo higeno, krunagene kazaki kema hu'zana omane'neanki,
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
ana maka kemo'a antahi'zane vahetera fatgo hu'ne. Ana antahi'zama erinaku'ma hakaza vahetera, fatgo hu'ne.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Nagrama hiho hu'nama rempima huneramua kemo'a, silva agateregeno, antahi'zama eri'zamo'a, goli'a agatere'neanki eriho.
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
Na'ankure knare antahi'zamo'a mareri agatere'nea havea agatereno, kavesi kavesima nehunka razane hunka nehanazana agatere'ne.
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Nagra knare antahi'zamo'na knare huno refakohu avu'ava'zane nemanue, Nagripi antahi'zana me'neanki'na miko zana nagrake refko hu'na negoe.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Ra Anumzamofonku'ma koro'ma hunte'zana kefo avu'ava'ma huzankura kagotegahie. Agra'a agima erisga nehuno, avufga ra nehuno, havi avu'ava nehuno, akrahe akrehe ageru'ma aru'zana navesra hunentoe.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Knare antahi'zama ami'zane, refakoma hu'zana nagripi me'ne. Nagra antahi ama'ma hu'zane hanavenena nagri zane.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Nagra mani'noge'za kini vahe'mo'za kegava nehazageno, ugota kva vahe'mo'za fatgo hu'nea kasegea retro nehaze.
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Kva vahe'mo'za nagra zamaza nehuge'za, vahera zamavare fatgo hu'za nevazageno, trakere kva vahe'mo'za fatgo hu'za refkoa nehaze.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Iza'o nagri'ma avesi nentemofona, nagra avesi nentoe. Hagi nagriku'ma hakre'nimo'a, nagrira nagefore hugahie.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Nagripi fenozane, ra agima eri'zana me'ne. Hanavetino za'zate'ma meno vu fenozane, fatgo avu'ava zana nagripi me'ne.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Nagrama nezamua zamo'a, golia agatenereno knare silvama mizama nesazazana agatere'ne.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Nagra fatgo avu'ava zamofo kante nevu'na, fatgo huno refakoma hu'zamofo kantamimpi nevue.
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
Iza'zo nagri'ma zamavesi nantesaza naga'mo'za, fenona erisanti neharesage'na, nagra feno nozamifina zago'amo'ma mareri zantamina antevi tezamantegahue.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
Ra Anumzamo'a pusazana nagri nazeri fore huteno, mika'zana henka tro hu'ne.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Korapara ama mopama tro osu'neno ese zana nagri huhamprinante'ne.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Nagra fore hutogeno henka hagerina tro higeno, kampui tintamimo'a hanatino vu'ne.
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Ranra agonane, onensa agona forera huno menima antenerera omanenege'na, nagra pusante fore hu'noe.
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
Miko mopane, hofa kokama ama mopafi me'neane, kugusopa nazana henka tro hu'ne.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Nagra korapa mani'nogeno monarera mika'zana tro hunenteno, hagerina tro huntegeno, tavumo'ma ometre emetre'ma hutera evu'ne.
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
Nagra ko mani'nogeno anagamua hampona tro hunenteno, tinkampu'ima hanatino tiru'ma umarenia keria tro hu'ne.
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
Nagra korapa mani'nogeno hagerinkura, e'i avamente tirura marenka emetro huno kase hunenteno, tiru'ma maresia mopa trohu'ne.
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
Nagra maka'zama tro'ma hu'nea Ne'mofo tavaonte mani'ne'na, aza nehugeno muse nehige'na maka kna nagranena rama'a muse nehue.
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
Maka kokama tro'ma hu'nea zanku'ene vahe'ma anampima mani'nea zankura, nagra tusi'a muse nehue.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
E'ina hu'negu mofavre'nimoka ke'ni'a antahinamio, na'ankure nagri navu'nava zama avaririsaza vahe'mo'za muse hugahaze.
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Kavumro'ma antesua kea nentahinka, ama antahi'zana e'nerinka kavesra huontenka amage anto.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Ke'ni'ama nentahi'za, kumanimofo atirami kante'ma knane knanema naveganente'za, kahani'are'ma navegama nentaza vahe'mo'za, tusi muse hugahaze.
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Na'ankure nagriku'ma hakremo'a, nomaniza hakeno erifore nehigeno, Ra Anumzamo'a avesinente.
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Hianagi ha'marenanteno kumi'ma nehimo'a, agra'a hazenke enerie. Iza'o avesrama hunantemo'a, fri'zamofo avesinente.
