Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Voici la sagesse qui appelle, la raison qui élève la voix.
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Sur la cime des hauteurs qui bordent la route, au croisement des chemins, elle s’est postée.
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
Dans le voisinage des portes qui conduisent dans la cité, à l’entrée des avenues, elle fait retentir ses apostrophes:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
"Mortels, c’est vous que j’appelle; fils de l’homme, c’est à vous que s’adresse ma voix.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Niais, sachez le prix de la réflexion; sots, sachez le prix de l’intelligence.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Ecoutez, car j’énonce de nobles vérités, et mes lèvres s’ouvrent pour des leçons de droiture.
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
Oui, ma bouche ne profère que vérité, et mes lèvres ont horreur de l’impiété.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Elles sont empreintes de droiture, toutes les paroles de ma bouche; en elles, rien d’équivoque ni de louche.
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
Toutes sont loyales au gré de l’homme intelligent, et probes pour qui possède le savoir.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Attachez à ma morale plus de prix qu’à l’argent, à la vraie connaissance plus qu’à l’or de choix.
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
C’Est que la sagesse est plus précieuse que les perles: tous les biens réunis ne la valent point.
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Je suis la sagesse, en pleine possession de la réflexion; j’atteins la science des habiles conceptions.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Craindre l’Eternel, c’est haïr le mal; l’orgueil et l’arrogance, le chemin du malfaiteur, la bouche perverse, voilà ce que je déteste.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
A moi les conseils, gage de succès; je suis l’intelligence, et la force est mon attribut.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Par moi règnent les rois, et les princes fondent des lois de justice.
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Par moi gouvernent les grands et les nobles, tous ceux qui rendent la justice sur terre.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
J’Aime qui m’aime, et qui me cherche me trouve.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Avec moi sont richesse et honneur, fortune durable et juste récompense.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Mon fruit est meilleur que l’or et les métaux précieux, et mon produit que l’argent de choix.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Je suis avec persévérance la voie de la justice, les sentiers de l’équité,
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
en donnant à ceux qui m’aiment des biens en partage, en remplissant leurs trésors.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
L’Eternel me créa au début de son action, antérieurement à ses œuvres, dès l’origine des choses.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Dès les temps antiques, je fus formée, tout au commencement, bien avant la naissance de la terre.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
II n’y avait pas encore d’océan quand je naquis, ni de sources chargées d’eaux.
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Avant les montagnes plongeant dans les profondeurs, avant les coteaux, je fus douée de vie,
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
avant que Dieu eût fait la terre et ses vastes espaces, la masse des glèbes du sol.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Quand il affermit les cieux, j’étais là, et quand il traça un cercle autour de la surface de l’abîme;
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
quand il consolida les nuées dans les régions supérieures, quand jaillirent avec force les sources souterraines;
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
quand il imposa à la mer ses limites, empêchant les eaux d’enfreindre son ordre, et qu’il fixa les fondements de la terre.
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
Alors j’étais à ses côtés, habile ouvrière, dans un enchantement perpétuel, goûtant en sa présence des joies sans fin,
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
m’égayant sur son globe terrestre et faisant mes délices des fils de l’homme.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Et maintenant, mes fils, écoutez-moi: heureux ceux qui suivent fidèlement mes voies!
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Ecoutez la loi morale pour devenir sages, et ne la traitez pas avec mépris.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Heureux l’homme qui m’obéit, en accourant à mes portes jour par jour et en observant les piliers sur lesquels s’ouvre ma demeure!
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Car celui qui m’a trouvée a trouvé la vie et conquis la bienveillance de l’Eternel."
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Mais qui me manque se perd lui-même: me haïr, c’est aimer la mort!
