Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
La sagesse ne crie-t-elle pas, et l’intelligence ne fait-elle pas retentir sa voix?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Au sommet des hauteurs, sur le chemin, aux carrefours, elle se tient debout.
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
À côté des portes, à l’entrée de la ville, là où l’on passe pour entrer, elle crie:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
À vous, hommes, je crie, et ma voix [s’adresse] aux fils des hommes!
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Vous, simples, comprenez la prudence, et vous, sots, comprenez ce qu’est le sens.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Écoutez, car je dirai des choses excellentes, et l’ouverture de mes lèvres [prononcera] des choses droites;
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
car mon palais méditera la vérité, et la méchanceté sera une abomination pour mes lèvres.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Toutes les paroles de ma bouche sont selon la justice, il n’y a rien en elles de pervers ni de tortueux;
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
elles sont toutes claires pour celui qui a de l’intelligence, et droites pour ceux qui ont trouvé la connaissance.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Recevez mon instruction, et non pas de l’argent, et la connaissance plutôt que l’or fin choisi;
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
car la sagesse est meilleure que les rubis, et rien de ce qui fait nos délices ne l’égale.
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Moi, la sagesse, je demeure avec la prudence, et je trouve la connaissance [qui vient] de la réflexion.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
La crainte de l’Éternel, c’est de haïr le mal. Je hais l’orgueil et la hauteur, et la voie d’iniquité, et la bouche perverse.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
À moi le conseil et le savoir-faire; je suis l’intelligence; à moi la force.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Par moi les rois règnent, et les princes statuent la justice.
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Par moi les chefs dominent, et les nobles, tous les juges de la terre.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
J’aime ceux qui m’aiment; et ceux qui me recherchent me trouveront.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Avec moi sont les richesses et les honneurs, les biens éclatants et la justice.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Mon fruit est meilleur que l’or fin, même que l’or pur; et mon revenu [meilleur] que l’argent choisi.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Je marche dans le chemin de la justice, au milieu des sentiers de juste jugement,
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
pour faire hériter les biens réels à ceux qui m’aiment, et pour remplir leurs trésors.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
L’Éternel m’a possédée au commencement de sa voie, avant ses œuvres d’ancienneté.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Dès l’éternité je fus établie, dès le commencement, dès avant les origines de la terre.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Quand il n’y avait pas d’abîmes, j’ai été enfantée, quand il n’y avait pas de sources pleines d’eaux.
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Avant que les montagnes soient établies sur leurs bases, avant les collines, j’ai été enfantée,
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
lorsqu’il n’avait pas encore fait la terre et les campagnes, et le commencement de la poussière du monde.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Quand il disposait les cieux, j’étais là; quand il ordonnait le cercle qui circonscrit la face de l’abîme,
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
quand il établissait les nuées en haut, quand il affermissait les sources des abîmes,
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
quand il imposait son décret à la mer, afin que les eaux n’outrepassent point son commandement, quand il décrétait les fondements de la terre:
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
j’étais alors à côté de lui son nourrisson, j’étais ses délices tous les jours, toujours en joie devant lui,
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
me réjouissant en la partie habitable de sa terre, et mes délices étaient dans les fils des hommes.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Maintenant donc, fils, écoutez-moi: bienheureux ceux qui gardent mes voies!
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Écoutez l’instruction, et soyez sages, et ne la rejetez point.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Bienheureux l’homme qui m’écoute, veillant à mes portes tous les jours, gardant les poteaux de mes entrées!
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Car celui qui m’a trouvée a trouvé la vie, et acquiert faveur de la part de l’Éternel;
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
mais celui qui pèche contre moi fait tort à son âme; tous ceux qui me haïssent aiment la mort.
