Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Eikö viisaus kutsu, eikö taito anna äänensä kuulua?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Ylös kummuille, tien viereen, polkujen risteyksiin hän on asettunut.
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
Porttien pielissä, kaupungin portilla, oviaukoissa hän huutaa:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
"Teitä minä kutsun, miehet, ja ihmislapsille kaikuu minun ääneni.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Tulkaa, yksinkertaiset, mieleviksi; tulkaa järkeviksi, te tyhmät.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Kuulkaa, sillä jalosti minä puhun, ja avaan huuleni puhumaan, mikä oikein on;
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
sillä totuutta minun suuni haastaa, ja jumalattomuus on minun huulilleni kauhistus.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Vanhurskaat ovat minun suuni sanat kaikki, ei ole niissä mitään petollista, ei väärää.
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
Ne ovat kaikki oikeat ymmärtäväiselle, suorat niille, jotka löysivät tiedon.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Ottakaa minun kuritukseni, älkääkä hopeata, ja tieto ennen valituinta kultaa.
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
Sillä parempi on viisaus kuin helmet, eivät mitkään kalleudet vedä sille vertaa.
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Minä, viisaus, olen perehtynyt mielevyyteen, olen löytänyt tiedon ja taidollisuuden.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Herran pelko on pahan vihaamista. Kopeutta ja ylpeyttä, pahaa tietä ja kavalaa suuta minä vihaan.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Minulla on neuvo ja neuvokkuus; minä olen ymmärrys, minulla on voima.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Minun avullani kuninkaat hallitsevat, ruhtinaat säädöksensä vanhurskaasti säätävät.
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Minun avullani päämiehet vallitsevat ja ylhäiset, maan tuomarit kaikki.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Minä rakastan niitä, jotka minua rakastavat, ja jotka minua varhain etsivät, ne löytävät minut.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Minun tykönäni on rikkaus ja kunnia, ikivanha varallisuus ja vanhurskaus.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Minun hedelmäni on parempi kuin kulta, kuin puhtain kulta, minun antamani voitto valituinta hopeata parempi.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Minä vaellan vanhurskauden polkua, oikeuden teitten keskikohtaa,
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
antaakseni niille, jotka minua rakastavat, pysyvän perinnön ja täyttääkseni heidän aarrekammionsa.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
Herra loi minut töittensä esikoiseksi, ensimmäiseksi teoistaan, ennen aikojen alkua.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Iankaikkisuudesta minä olen asetettu olemaan, alusta asti, hamasta maan ikiajoista.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Ennenkuin syvyyksiä oli, synnyin minä, ennenkuin oli lähteitä, vedestä rikkaita.
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Ennenkuin vuoret upotettiin paikoilleen, ennen kukkuloita, synnyin minä,
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
kun hän ei vielä ollut tehnyt maata, ei mantua, ei maanpiirin tomujen alkuakaan.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Kun hän taivaat valmisti, olin minä siinä, kun hän veti piirin syvyyden pinnalle,
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
kun hän teki vahvoiksi pilvet korkeudessa, kun syvyyden lähteet saivat voiman,
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
kun hän merelle asetti sen rajat, että vedet eivät kävisi hänen käskynsä yli, kun hän vahvisti maan perustukset,
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
silloin minä hänen sivullansa hoidokkina olin, ihastuksissani olin päivästä päivään ja leikitsin hänen edessänsä kaikin ajoin;
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
leikitsin hänen maanpiirinsä päällä, ja ihastukseni olivat ihmislapset.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Siis te, lapset, kuulkaa minua; autuaat ne, jotka noudattavat minun teitäni!
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Kuritusta kuulkaa, niin viisastutte; älkää sen antako mennä menojaan.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Autuas se ihminen, joka minua kuulee, valvoo minun ovillani päivästä päivään, vartioitsee minun ovieni pieliä!
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Sillä joka minut löytää, löytää elämän ja saa Herran mielisuosion.
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Mutta joka menee minusta harhaan, saa vahingon sielullensa; kaikki, jotka minua vihaavat, rakastavat kuolemaa."
